Izvor: B92, 22.Sep.2011, 07:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Surova štednja " jedina nada Grčke
Atina -- Grčka može ponovo da se nada. Telefonski razgovor grčkog ministra finansija sa onima koji Grčkoj treba da aminuju milijarde - prošao je dobro.
Najzaduženija zemlja Evrope može da se nada svežem novcu, ali mora da usvoji nove, bolne mere štednje.
Telefonska konferencija ministra finansija Evangelosa Venizelosa sa predstavnicima međunarodne Trojke okončana je "značajnim pomacima". To je objavila Evropska komisija koja, uz ECB i MMF, čini trojku koja treba >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da odobri Grčkoj sledeću tranšu finansijske pomoći.
Grčki premijer Jorgos Papandreu za podne je sazvao vanrednu sednicu vlade – očekuje se da će biti usvojene nove mere štednje. Grčki mediji prenose da će biti otpuštene desetine hiljada ljudi koji rade u javnom sektoru. Mnoge otkazi navodno čekaju već narednih sedmica. Osim toga, penzije će dodatno biti potkraćene, a porezi na pojedinu robu povećani – vrlo verovatno na alkoholna pića, cigarete i lož-ulje.
Mandel: Ako treba, uvesti i diktaturu
Profesor, Nobelovac, i tvorac evra Robert Mandel kaže da "Grčka nikada neće moći da plati dug od 370 milijardi evra i zato bi trebalo suočiti se sa realnošću i ući u restrukturiranje, a onda videti da li još nešto negde treba učiniti, pa ako treba uvesti i diktaturu".
Odlučujuće pitanje je da li Papandreu može politički da progura nove načine za uštedu novca. Poslednji paket mera u junu je tesno izglasan u parlamentu. Novinarka Matina Stevis kaže da su "nove mere previše bolne. Pojedini ministri bi mogli da odbiju da ih potpišu. Čak i ako se mere donesu – to ne znači da će uspešno biti sprovedene".
Poznato je da će predstavnici Trojke već sledeće sedmice stići u Atinu kako bi na licu mesta prekontrolisali grčke finansije. Sledećih dana odvijaće se „tehnički razgovori" o detaljima. Od izveštaja kontrolora zavisiće odluka evropskih ministara finansija o sledećoj tranši pomoći Grčkoj, koja iznosi osam milijardi evra. Ta odluka biće doneta sredinom oktobra.
Istovremeno, zvaničnici Međunarodnog monetarnog fonda su odbacili ideju da bi evrozona mogla da se raspadne, odnosno da bi Grčka mogla da bude izbačena iz te monetarne unije, nazvavši takve predloge „ludilom".
Oni navode da je "Grčka u potpunosti posvećena ostajanju u Evropskoj uniji i evrozoni i EU je takođe posvećena tome. Grčka vlada je namerena da sprovede snažne mere prilagođavanja u čemu su njeni evropski partneri spremni da joj pomažu sve dok Grčka sama sebi pomaže".
"Nemamo strah od toga da bi Grčka mogla da izađe iz EU. Mislim da se i dalje nalazimo jako daleko od takvog scenarija. Mi smatramo da je rasturanje evrozone lud predlog i zato se takav scenario ni ne nalazi u našem najnovijem Svetskom ekonomskom pregledu", podvukao je Jorg Dekresin, pomoćnik direktora za istraživanja u MMF-u.
U MMF-u navode da bi u hipotetičkom slučaju da Grčka izađe iz evrozone glavni zadatak bio da se sprovedu mere kojima bi se sprečilo prelivanje krize na druge ugrožene članice te unije.
Nove mere štednje su "streljački vod" za radnike
Nije poznato koje je tačno argumente iznosio grčki ministar i kako je uverio međunarodne kreditore da zemlja može dovoljno da štedi. Jasno je, međutim, da grčki narod čeka još žešće stezanje kaiša. Sindikati su već najavili štrajkove i masovne demonstracije.
"Naši članovi ne mogu da podnesu još mera štednje. Dosta su trpeli u prethodna 22 meseca. Kupovna moć nam je već pala za 15 odsto, a to ne doprinosi rešavanju krize nego stvari čini još gorim. Nezaposlenost će se povećati, a recesija će se produbiti", kaže Kostas Cikrikas, novoizabrani lider Sindikata javnih službi.
U Atini će zato danas biti potpuna obustava gradskog saobraćaja, pošto su sindikati najavili 24-časovni štrajk koji će zaustaviti metro, gradske vozove, tramvaje, autobuse i trolejbuse, kojima putuje stotine hiljada ljudi svakog dana. Taksi vozači, takođe, razmišljaju da se pridruže štrajku.
Najveći grčki sindikati GSEE i ADEDY dogovorili su 24-časovni štrajk u javnim i komunalnim preduzećima 5. oktobra i generalni štrajk u javnom i privatnom sektoru 19. oktobra.
"Nastavićemo da se borimo protiv vlade koliko god bude potrebno", rekao je predsednik GŠE-a Janis Panagopulus, dodajući da su državne politike "neprihvatljive, katastrofalne i bez izgleda".
Generalni sekretar drugog sindikata ADEDY Ilijas Ilijopulos rekao je da mere rezervnog sistema rada predstavljaju "streljački vod" i da će stvoriti novih 250.000 nezaposlenih.
