Izvor: B92, 18.Dec.2012, 17:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Strani investitori beže sa Balkana

Ekonomska kriza i kontinuirana politička nestabilnost razlozi su što strani investitori doslovno beže sa Zapadnog Balkana.

To potvrđuju i ovogodišnji izveštaji o direktnim stranim ulaganjima u zemljama u regionu.

Bilans stranih ulaganja je u ovom delu Evrope izuzetno loša.

Agencija Anadolija (AA) istraživala je kretanja direktnih stranih investicija na Balkanu, prema kome je najteža situacija u Bosni i Hercegovini, prenosi Index.hr.

U prvih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sedam meseci 2012. godine neto ulaganja u Srbiju iznosila su 105 miliona evra. Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), na računu direktnih stranih ulaganja u Srbiji je zabeležen minus od 120 miliona evra, iako je Srbija prošle godine bila rekorder po stranim investicijama u regionu, jer je bila u plusu od 1,8 milijarde evra.

"SWOT analiza ekonomija zemalja regiona, a posebno BiH, pokazuje da ekonomski gledano postoji više slabosti nego prednosti i više pretnji, nego prilika. Takvo stanje se može preobraziti, na kratak ili srednji rok, samo tako što će se povećati broj prilika u odnosu na pretnje u ekonomiji. To se može ostvariti samo alijansama sa stranim kompanijama. Samo tako region može brže napredovati. Strane kompanije mogu doneti strani kapital, dobar menadžment, tehnologiju i obuku radnika", govori za agenciju Anadolija dr. Vjekoslav Domljan, profesor a Ekonomskog fakulteta u Sarajevu i Univerziteta u Mostaru.

On takođe naglašava da su šanse za region loše i da ima malo izgleda da će na ove prostore doći moćne svetske kompanije.

Relativno stabilna je jedino Crna Gora, čije su direktne strane investicije premašile one u Hrvatskoj, te je u prvih pola godine u Crnu Goru uloženo 176 miliona evra. To je, ipak, manje nego u prošloj godini.

S druge strane, u prvom polugodištu 2012. godine Hrvatska je imala 154,4 miliona evra direktnih stranih investicija. Mediji ocenjuju da nema investicija uprkos pozivima ulagačima, optimističnima najavama Vlade Hrvatske o investicijskom talasu koji će pokrenuti ekonomiju. Sve je to, kako navode, mrtvo slovo na papiru.

Najdramatičnij pad desio se u BiH jer je u prvih devet meseci ove godine ostvareno tek oko 29 miliona evra. Reč je o dramatičnom padu stranih investicija. Naime, priliv stranih investicija u 2011. godini je iznosio oko 289 miliona evra, odnosno 2,2 posto BDP-a.

U Sloveniji je u prvih osam meseci ove godine uloženo 180 miliona evra, što je dvostruko manje od prošlogodišnjih 350 miliona evra u istom razdoblju.

Prema podacima Centralne banke (CB) Kosova, od 2000. godine pa sve do prvog tromesečja 2012., direktna strana ulaganja dostižu iznos od oko 2,4 milijarde evra. U prvom tromesečju 2012. godine direktna strana ulaganja iznosila su 60,4 miliona evra. No, Kosovo je u velikoj meri ostalo nepogođeno finansijskom turbulencijom na području evra.

Strane investicije su u Makedoniji od 2007. do 2012. godine dostigle 1,55 milijardi evra, izjavio je ministar finansija Zoran Stavreski. Prema njegovim rečima, ovaj iznos je duplo veći u odnosu na celokupan priliv stranih investicija u periodu od 1990. do 2005. godine. Makedonija želi povećati strane investicije pa će ponuditi državljanstvo strancima koji investiraju više od 400.000 eura i zaposle najmanje 10 radnika, rečeno je iz Vlade Makedonije.

Profesor Domljan upozorava na posledice nastavka trenda pada stranih investicija.

"Glavni faktor za veći priliv stranih investicija je politički ambijent. A i pre globalne krize, region je, posebno BiH, imala nizak kreditni rejting. Od početka krize stanje se pogoršava. Zemlje regiona su izgubile status investicijskog rejtinga. A kada se investira, ne gleda se zemlja, već region u celini. To je važno za sagledavanje stranih investicija. Čitav region ide prema dole, a BiH posebno. Posledice su takve da će niska stopa rasta dovesti u pitanje otplatu stranih kredita. Dug raste po većoj stopi nego dohodak, što dovodi do ugrožavanja ukupne stabilnosti u zemlji. Zato će i ove zemlje, kao Grčka, morati tražiti dodatne kredite da bi vratile stare kredite. Posebno BiH upada u tu spiralu dužničkog ropstva", kazao je Domljan za AA.

Nastavak na B92...