Izvor: Blic, 26.Okt.2009, 10:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stotine miliona mogu da nam uzmu drugi
U svakodnevnoj borbi za dobijanje zajmova iz inostranstva neverovatno zvuči podatak da novac koji smo već dobili vlast ne koristi. U fiokama resornih ministarstava paučina se uhvatila na odobrenim projektima. Loša administracija, nemar državnih službi i birokratija zbunili su i Svetsku banku, a država povremeno plaća i kaznene penale zato što ne koristi pare koje su joj odobrene!
- Iz Svetske banke su nam nedavno rekli da treba ili da počnemo da povlačimo odobrene kredite >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ili da će oni jednostavno biti stopirani i dati drugim državama. Pomenuli su i to da bismo mogli uskoro da počnemo da plaćamo kaznene poene za sve nepovučene kredite. Ministarstvo finansija je inače isposlovalo da ne plaća nikakve nadoknade posle potpisivanja - kaže za "Blic" Diana Dragutinović, ministarka finansija.
Sajmon Grej, šef kancelarije Svetske banke u Beogradu, nedavno je za B92 rekao da "postoji razočaranje efikasnošću, jer je za projekte koji se završavaju za četiri godine, u Srbiji potrebno dvostruko više vremena". Od budžeta ove institucije namenjenom našoj državi, godišnje se iskoristi tek deseti deo.
Jedan od razloga za to je i loša priprema projekata.
- Mi se zadužimo na projektnu ideju, a kada se novac odobri i uradimo projekat, ispostavi se da ne može sve da ide kako se zamislilo. Zbog takvog odnosa, zadužujemo se za svašta, a kasnije se ispostavi da nam nešto i ne treba. Međutim, ključni problemi su česti izbori i promene vlasti pa jedan ministar misli da je nešto važno i potrebno, a onda sledeći misli drugačije. Dešava se da novi čak i ne zna da postoji odobreni kredit - kaže za "Blic" Goran Radosavljević, savetnik potpredsednika Vlade Božidara Đelića.
Za investicije u domaću infrastrukturu, energetiku i poljoprivredu Svetska banka odvojila je 850 miliona dolara, ali se i prema rečima Džejn Armitidž, direktorke za Jugoistočnu Evropu, ovaj novac sporo koristi. U intervju za "Ekonomist", ona je navela da Svetska banka time nije zadovoljna.
Primer koji je njen kolega Grej naveo kao razočaravajući jeste projekat navodnjavanja i drenaže za šta je Svetska banka opredelila 75 miliona dolara još pre tri godine a kako je istakao Grej, uzeto je svega četiri miliona.
"Blic" je tražio objašnjenje od Ministarstva poljoprivrede.
Srbija je 2006. godine potpisala ugovor o zajmu u ove namene od 25 miliona dolara, a godinu dana kasnije još jedan od 50 miliona dolara. Usled spore ratifikacije, on je postao efektivan tek u novembru 2008. godine. I to nije sve. U pripremnom periodu projekat nije pratila adekvatna izrada projektne dokumentacije.
- To je uslovilo usporenu implementaciju i do sada su potrošena sredstva u visini od pet miliona dolara - rečeno je "Blicu" u Republičkoj direkciji za vode.
Iz direkcije poručuju da je sada pripremljena dokumentacija za radove od 25 miliona dolara i da su pokrenute prve, tenderske procedure. I naravno, od Svetske banke je zatraženo produženje roka za realizaciju, jer novac neće biti iskorišćen do maja 2011. godine.
Ono što, prema mišljenju stručnjaka, koči realizaciju projekata jeste i činjenica da svako ministarstvo kao nosilac, formira jedinicu koja se bavi samo ovim poslom. Njima, smatraju naši sagovornici, nije u interesu da se ova rabota brzo završi.
- Nisam mogao ni da pretpostavim da mi koristimo tek 10 odsto odobrenih pozajmica, jer je to zastrašujuća brojka. Postala je dnevna politika donositi neke kredite, pokupiti koji poen za to i onda stati - kaže za "Blic" Mahmud Bušatlija, stručnjak za investicije.
On tvrdi da domaće vlasti i uprava koja je uposlena na zadacima realizacije zajmova, nemaju ni volje, a ni znanja da se ozbiljno bavi poverenim poslom.
Plaćeno 75.000 evra penala
Na probleme sa PIO fondom godinama unazad upozorava Svetska banka koja je pre pet godina Srbiji odobrila kredit od 25 miliona pod najboljim mogućim uslovima što znači sa grejs periodom od deset godina i bez kamate. Pošto ni dve godine posle odobravanja nije povučen ni dinar, Srbija je platila 75.000 evra kaznenih penala.
Snežana Lakićević-Stojačić, direktorka projekta, kaže da je reč o kompleksnom zadatku.
- Za mnoge odluke trebalo je obezbediti politički konsenzus, kao i bolju koordinaciju između institucija socijalnog osiguranja - kaže ona i napominje da će tražiti da se važenje projekta produži za još godinu dana.
