Izvor: Politika, 10.Dec.2011, 15:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sto milijardi privredi za investicije
Danas sastanak predsednika Borisa Tadića, premijera Mirka Cvetkovića, guvernera Dejana Šoškića sa privrednicima
Višemesečni vapaji privrednika da su pred kolapsom i da država mora da nađe način da im obezbedi zajmove po nižim kamatama – izgleda da su urodili plodom. Na sastanku državnog vrha s predstavnicima domaćeg biznisa, koji će se danas održati u Palati „Srbija”, biće ponuđen model uz pomoć koga će u privredu biti „upumpana” likvidnost. Sastanku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << će prisustvovati predsednik Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković, guverner Dejan Šoškić i ministri Nebojša Ćirić i Dušan Petrović.
Ovo je rezultat gotovo svakodnevnih sastanaka koji su u prethodnih nekoliko dana održani na relaciji predsedništvo – Vlada – Narodna banka. Kako saznaje „Politika”, guverner Dejan Šoškić je pre tri dana direktno iz kluba „Privrednik” odjurio na sastanak s predsednikom Borisom Tadićem. Posle konsultacija s predsednikom i premijerom iskristalisala se ideja o kojoj će danas biti reči na sastanku s privrednicima.
– Početna ideja je da država odobri dugoročni depozit kod banaka na osnovu koga će se odobravati krediti – kaže naš izvor. – Na taj iznos banke bi dodale dodatna sredstva. Najverovatnije u odnosu jedan prema jedan. Trenutno se razmatra da li da učešće države bude pedeset ili koji procenat više. To znači da ako, na primer, država odobri 500 miliona evra, banke treba da dodaju još toliko. Od tog iznosa odobravala bi se sredstva isključivo za investicione kredite. Kamate bi bile znatno povoljnije od komercijalnih. To bi se postiglo tako što bi država novac ponudila po veoma povoljnim stopama, dok bi banke najverovatnije zadržale komercijalne kamate. Na kraju bi cena novca bila znatno niža od tržišne – objašnjava naš sagovornik.
Zasad nije poznato da li će se sredstva odobravati u dinarima ili evrima, kao ni tačan iznos kamate po kojoj će se nuditi privrednicima. U poslovnoj zajednici juče se spominjao ukupan iznos od oko milijardu evra koji bi trebalo da bude upumpan privredi kroz jeftine zajmove. Kako je moglo da se čuje, država bi odobrila 500, a banke još 500 miliona. Precizni detalji biće poznati danas.
Na sastanku će se razmotriti i mogućnost dodatnog smanjenja referentne kamatne stope, saznajemo iz drugog izvora. Na taj način smanjiće se atraktivnost hartija od vrednosti koje emituje Narodna banka, što bi, takođe, trebalo da oslobodi sredstva za privredu. Jer, zbog primamljivih zarada na ovim poslovima bankari su dosad radije poslovali s državom, nego s privredom, pa je tako likvidnost „isisavana” iz sistema.
Ovo rešenje rezultat je napora da se zahtevima privrede na neki način ipak izađe u susret, a da se ne naruši finansijska stabilnost sistema. Jer, guverner je dosad nebrojano puta istakao da bi smanjenje obavezne rezerve, na čemu su privrednici insistirali, bilo kontraproduktivno jer bi nagomilalo valutne rizike, a koristi od takve odluke imale bi isključivo banke.
A. Telesković
objavljeno: 10.12.2011
