Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Mar.2015, 12:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stav četvrtkom: Mi smo vaši prosvetari

U oštroj konkurenciji sa izborom novog menadžmenta Železare "Smederevo", novog neočekivanog budžetskog suficita i još nekih tema, za ovonedeljni "stav četvrtkom" pobedili su - naši prosvetari.

Zbilja, štrajk koji je, evo, debelo zašao u peti mesec zaslužuje svaku pažnju, a i za ove druge teme tek će doći vreme.

S druge strane, međutim, i paradoksalno, nije bez osnova ni pitanje da li taj štrajk iko primećuje, čak i među roditeljima dece koja imaju tu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << (ne)sreću da ovih godina idu u školu.

A ima i treća strana: znaju li nastavnici koji štrajkuju zbog čega se bune. Prvo je bilo - zbog smanjenja plata u javnom sektoru, onda - zbog smanjenja plata štrajkačima, sad se pominje neka 13. plata...

Bilo kako bilo, prema podacima sindikata, štrajkuje približno 50.000 zaposlenih u oko 700 (osnovnih i srednjih) škola. To je otprilike polovina i jednog i drugog njihovog celokupnog brojnog stanja.

Nećemo da kažemo, naravno, da nastavnici nemaju pravo na "obustavu rada", da iskoristimo taj "eufemistički" termin iz socijalističkih vremena. Nećemo da kažemo ni da je prosvetnim radnicima lako. Kome je danas u Srbiji lako.

Ipak, priča da na "crnom tržištu" nastavničko mesto košta par hiljada evra nije običan trač. Ima u njoj dosta istine.

Dobiti posao u školi prava je premija, čitaj privilegija, za koju su mnogi spremni da "kupe loz" ("loz" je, za mlađe čitaoce, akronim od "lutrija osiguravajućeg zavoda", prve institucije koja se u ex Yu bavila organizovanjem igara na sreću).

Dakle, moram povodom ovog štrajka da kažem da bih voleo da se nastavnici - a isto važi i za profesore univerziteta koji dižu školarine a spuštaju kriterijume - sa istim žarom i upornošću bore za bolje "uslove rada", za savremenija učila, za primenu novih metoda učenja, za više kreativnosti u nastavi, za više razumevanja a manje bubanja... Da deca ne beže sa časova.

U prošloj školskoj godini, objavljen je nedavno podatak, naši đaci su ostvarili rekordnih četiri miliona neopravdanih časova. Ako bi se tome dodali oni koje su im roditelji neopravdano opravdali, taj broj bi bio višestruko veći.

Kad smo već kod podataka, evo još jednog: zbog štrajka o kome je ovde reč, svaki đak je do sada izgubio tačno 124 časa. Ili, opet tačno, mesec dana škole.

U tom nadgornjavanju ministara i prosvetara, primetio je neko tim povodom, jedino je sigurno da gube deca. Meni se, međutim, čini da je to, zapravo, najmanje sigurno.

Neka na kraju ove školske godine - kad god i kako god da se ona završi - đaci polažu test i neka se proveri da li je njihovo znanje manje. Kladio bih se da neće biti. Ako ne bude i veće.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...