Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Apr.2016, 12:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stav: Rusko tržište - šansa ili obmana

Političarima, jel’ tako, nikada ne treba mnogo verovati, a u predizbornoj kampanji pogotovo. Ipak, neka obećanja nisu "kampanjske naravi", već su, naprotiv, postojala i ranije, a sada se samo pojačavaju.

Jedna od takvih priča jeste ona o ogromnoj šansi koju za srpsku poljoprivredu predstavlja rusko tržište. Pogotovo sada kad besni trgovinski rat između Evropske unije, SAD i Turske, sa jedne, i Rusije, sa druge strane. Što je Srbija i uspela da iskoristi pa je izvoz za >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << svega dve godine udvostručila: sa 165 miliona dolara 2012. na 310  miliona 2014. godine. Prošle godine je, doduše, taj izvoz opao za oko 20 odsto (na 265 miliona USD), ali to nije važno.

Zbilja, kada se pogleda iz daljine, i da nije tih uzajamnih sankcija – Rusija je veliki uvoznik poljoprivrednih proizvoda, Srbija je izvoznik, pa zašto se te dve strane ne bi srele na tržištu. Ali, kada se čovek malo primakne, stvari ne izgledaju tako prosto.

Najpre, kada je reč o mesu, Srbija nije konkurentna. Govedine nešto i nemamo, a i da imamo teško bi mogli da tučemo, i po ceni i po kvalitetu, Brazil i Argentinu. Brazilu ne možemo da pariramo ni u našoj tradicionalnoj uzdanici, svinjarstvu. Zabranu uvoza svinjskog mesa iz EU uspeli smo da iskoristimo pa smo izvoz povećali na 70 miliona evra 2014, ali nas je Brazil brzo istisnuo pa je naš izvoz lane prepolovljen.

Srbija ima šanse u povrtarstvu, ali samo ako prethodno ispuni dva uslova. S jedne strane, promena sortimenta (recimo orijentacija na proizvodnju paradajza koji sazreva u putu, kao banane), a s druge jeftiniji transport (tzv. maršrutni vozovi) za teže kvarljivo povrće (krompir, šargarepa).

Najveće šanse Srbija ima u izvozu voća, naročito jabuka, što se vidi po konstantnom rastu (čak i prošle godine, kad je sav ostali izvoz padao).

Ali, u stvari, značajnije izvozne rezultate Srbija neće ostvariti sve dok ne poveća izvoz prerađevina (voća i povrća, mesnih, mlečnih, konditorskih proizvoda). Za to je, međutim, potrebno uložiti puno u marketing i distributivne kanale, a naša prehrambena industrija je mala i slaba, nema novaca da u to uloži. Možda bi se novaca još i našlo, ali niko na to nije spreman. Zašto? U najkraćem, zbog velikog ekonomskog problema koji godinama muči Srbiju – zbog političke nesigurnosti i nestabilnosti.

Prvo, ne zna se dokle će aktuelni "hladni rat" trajati i šta će biti kad prestane. I drugo, postavlja se pitanje, šta ako Srbija za 4-5 godina uđe u Evropsku uniju pa bude obavezna da Rusiji uvede sankcije?

Neizvesnost je, dakle, vrlo velika, a kapital je, kao što je poznato, plašljiva zverka. Tako da, u suštini, iako se na prvi pogled čini drugačije, trgovinski rat između Rusije i EU ne odgovara Srbiji.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...