Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Maj.2015, 10:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stav: Privatizacija u godini jubileja
U godini jubileja, što ova 2015. po mnogo čemu jeste, jedan je zaboravljen. Ove godine se navršava četvrt veka od početka privatizacije u Srbiji.
Bilo je to sad već davne 1990. godine, u već odavno počivšoj (SFR) Jugoslaviji. Taj zakon se, doduše, nije zvao zakon o privatizaciji, nego Zakon o društvenom kapitalu, ali, bez obzira, u Srbiji je, iako se radilo o federalnom zakonu - sa kojom je, tj. federacijom, Miloševićev režim već bio u priličnoj zavadi - privatizacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ponajbolje napredovala. Ali, eto, kao da nas je taj naziv urekao, ni 25 godina kasnije, nikako da se tog "društvenog kapitala" oslobodimo.
Da računamo samo od "post petooktobarske ere", svaka nova vlast se zaklinjala da će u najkraćem roku taj proces okončati, a onda je zadate rokove produžavala. Tako, evo, i ova Vučićeva. Rok za privatizaciju isticao je 2014, pa je produžen do kraja ove godine, a onda je i taj rok već sada prekoračen i pomeren za sredinu naredne.
Doduše, to se, bar za sada, odnosi na samo 17 preduzeća, ali sa ogromnim brojem, oko 20.000 zaposlenih, tako da niko ne može da isključi mogućnost da pod pritiskom te mase vlada još jedanput popusti. U stvari, ta mogućnost u ovom času čak izgleda verovatnija.
Ključni problem je što se na privatizaciju gleda jednostrano - kao na prodaju. Ona naravno jeste i to, ali je i mnogo više od toga. Proces privatizacije zapravo je druga strana, neko bi rekao ona tamnija, procesa privlačenja kapitala. A kapital je plašljiva zverka i teško ga je pripitomiti.
Za to nije dovoljno da trčite po svetu i jurite investitore. To čak nije ni potrebno. Ono što je pre svega potrebno jeste da u svojoj zemlji napravite povoljnu klimu, da se vaši građani osećaju prijatno. Jer, građani su najveći investitori.
Najnoviji dokaz za to pružaju izbori u Velikoj Britaniji. Ne zaboravljam ovde onu čuvenu Pašićevu repliku poslanicima koji se od njega tražili da se ugleda na britanskog premijera: "kakvi ste mi vi Englezi, takav sam ja Gledston", ali kad je već Bler savetnik našeg...
Elem, zašto su konzervativci tako ubedljivo, nasuprot svim istraživanjima javnog mnjenja - ne dešava se to, dakle, samo u Srbiji - pobedili laburiste. Presudili su niski porezi na imovinu koje je novi stari premijer Kameron još obećavao da će smanjiti. Tako su osvojili glasove ogromnog broja Engleza, među njima i (doskorašnjih) pripadnika radničke klase, koji su u međuvremenu kupili kuće.
Poslovni ambijent, međutim, sve manje čini samo privredno pravo. Izuzetno su značajne i opšte političke prilike. Londonski Ekonomist je, kad smo već kod Engleza, više politički nego ekonomski list. "Vatriranje" na političkoj sceni koja liči na vučju jamu gde se vodi borba na život i smrt odbija investitore. Bolje rečeno, odbija one "normalne", poželjne, a privlači hazardere i mutivode. Ne samo strane, nego i domaće.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
