Izvor: B92, 06.Jul.2011, 03:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Statistika u službi izbornih igrica
Beograd -- Izjave Ministarstva finansija i Vlade da je Srbija izašla iz krize, preuranjene su, a metodi njihove analize statističkih podataka prilično su selektivni.
Ekonomista Stojan Stamenković kaže da je problem u tome što je Vlada, navodeći statističke pokazatelje za jedne brojke koristila samo podatke iz prethodnih par meseci, a za druge kumulativne podatke od početka godine ili u prošlih 12 meseci, tako da svaki put statistika pokazuje pozitivan pomak.
"Pitanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je da li se statističkim podacima stavlja politički okvir, s obzirom na približavanje izbora, kao što je to ranije uvek bio slučaj", rekao je Stamenković.
Urednik biltena Makroekonomske analize i trendovi i član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković rekao je da se nada će šta god da Vlada usvoji kao meru borbe protiv nelikvidnosti, „to neće predviđati povećanje rashoda" u budžetu, koji će po Stamenkoviću, morati da bude rebalansiran ove godine. Kako je istakao Vučković, budžet se već sada nalazi na granici održivog, tako da nema prostora za bilo kakav rast potrošnje, koji ne bi bio praćen smanjenjem rashoda na drugoj strani ili povećanjem prihoda. Prema Vučkovićevim rečima, u maju su zabeležena samo dva pozitivna kretanja, rast industrijske proizvodnje i pad inflacije, dok su svi ostali pokazatelji negativni.
On je istakao i veliki problem nelikvidnosti srpske privrede, u kojoj ozbiljnu ulogu ima država, ali i pojedini privrednici.
"Miroslav Mišković (vlasnik Maksi prodavnica) je veliki izvor nelikvidnosti jer nije plaćao svoje dobavljače, pošto je u prethodnom periodu preinvestirao. Zbog toga je, slično Zoranu Drakuliću pre njega, odlučio da deo kapitala proda, ali je Komisija za zaštitu konkurencije procenila da joj treba nekoliko meseci da ispita da li će se time ugroziti konkurencija, zbog čega prodaja još ne može da bude realizovana", istakao je Stamenković.
Ekonomista Miladin Kovačević je ocenio da se u problemu nelikvidnosti susreću problem nereformisane privrede i državne uprave i da nelikvidnost sada raste ne samo u privredi nego, preko problematičnih kredita, i u bankarskom sektoru. Kako je istaknuto, po nivou loših kredita, Srbija se sada nalazi na drugom mestu u regionu.
On naglašava da je "država generator nelikvidnosti. Uvođenje roka za izmirenje obaveza države prema privredi od 60 dana, kako Vlada sada predlaže, pomoglo bi da se relaksira situacija, ali ne bi moglo da je reši. U pozadini problema stoji nereformisan javni sektor".
"Država mora da sprovede neophodne strukturne reforme, kako bi se sprečilo da voda dođe toliko visoko da ugrozi i finansijski sektor, odnosno deviznu štednju", smatra Kovačević, koji podseća da broj računa blokiranih zbog neplaćenih dugova „uporno raste" još od 2008. godine.
