Izvor: B92, 18.Sep.2018, 17:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta naš IT zapravo izvozi
Krajem prošle nedelje Tatjana Matić, državni sekretar Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija iznela je podatak da je izvoz IT industrije u prvoj polovini ove godine iznosio milijardu evra, što čini 10% bruto domaćeg proizvoda (BDP). Kako je pcpress.rs nezvanično saznao oko 88% tog izvoza čine usluge, tako da o izvozu proizvoda skoro da ne može ni da se govori. Iako najveći zagovornici mogućnosti Srbije da uhvati ritam sa tehnološki jačim državama, non-stop insistiraju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na softverskim rešenjima, koja bi trebala da budu osnov srpskog IT izvoza, izgleda da je situacija nešto drugačija.
Osnovni makroekonomski pokazatelji Srbije
“Prema poslednjem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, realni rast BDP-a u drugom kvartalu 2018. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 4,8%. Posmatrano po delatnostima, najznačajniji pokretači realnog rasta BDP-a u prvom polugodištu su bili: građevinarstvo, polјoprivreda, šumarstvo i ribarstvo, kao i informacione i komunikacione tehnologije. Narodna banka Srbije je stopu rasta za 2018. godinu revidirala naviše na 4% u odnosu na inicijalno planiranih 3,5%, dok Ministarstvo finansija očekuje da će realni rast BDP-a u 2018. biti 4,2%, što je za 0,7 procentna poena bolje u odnosu na početnu projekciju. U poređenju sa drugim evropskim zemlјama stopa rasta Srbije je među pet najuspešnijih zemalјa, a očekivana stopa rasta je iznad globalnog proseka od 3,7% za 2018. godinu”, kaže za pcpress.rs Bojan Stanić, direktor Sektora za strateške analize, analitiku, usluge, servise i pakete proizvoda Privredne komore Srbije.
Prema podacima Sektora za strateške analize PKS-a, ukupna spolјnotrgovinska razmena Republike Srbije za period januar – jul 2018. godine iznosila je 21,8 milijardi evra, što je povećanje od 10,8% u odnosu na isti period 2017. godine. Vrednost izvoza iznosila je 9,4 milijarde evra, što je povećanje od 8,5% u odnosu na isti period prošle godine. Vrednost uvoza iznosila je 12,4 milijardi evra, ili 12,7% više u odnosu na isti period prošle godine. Sa druge strane, međunarodna trgovina uslugama nastavlja pozitivan rast i očekuje se da suficit bude oko jedne milijarde evra.
Industrijska proizvodnja u periodu januar – jul 2018. godine, u odnosu na isti period 2017. godine, ostvarila je rast od 3,7%, dok je prerađivačka industrija ostvarila rast od 3,4%. Prosečna bruto zarada za jun 2018. godine iznosila je 68.047 dinara, dok je prosečna neto zarada iznosila 49.226 dinara. U poređenju sa istim mesecom prošle godine, prosečna bruto zarada je nominalno veća za 5,3%, a realno za 2,9%. Prosečna neto zarada za jun 2018. godine iznosi 417 evra, govore podaci Sektor za strateške analize PKS. Cilj Narodne banke Srbije – stabilna monetarna politika
Inflacioni pritisci su i dalјe mali, naglašava naš sagovornik i dodaje da se inflacija kreće u okviru cilјa NBS (3,0 ± 1,5%). Inflacija u julu je iznosila 2,4% (međugodišnje). Takođe, cilj NBS je stabilnost monetarne politike, održavanju niske, stabilne i predvidive inflacije na srednji rok, što je ujedno i jedan od glavnih preduslova ekonomskog rasta. Tokom prve polovine 2018. godine neto priliv stranih direktnih investicija iznosio je 1,3 milijardi evra (povećanje od 6,9% u odnosu na prethodnu godinu). Prilivi su uglavnom bili koncentrisani u izvoznoj industriji, govore podaci PKS-a.
Republički budžet prešao je na suficit od 1,2% BDP-a u 2017. godini (prvi suficit od 2005. godine). Prema podacima Ministarstva finansija, u periodu januar – jul 2018. godine ostvaren je suficit republičkog budžeta u iznosu 49,1 milijarde dinara. Dobra situacija u javnim finansijama je posledica kontinuiranog rasta poreskih prihoda i održavanja postignutih rezultata fiskalne konsolidacije. Kao posledica, odnos duga prema BDP-u je znatno manji, a krajem jula 2018. godine iznosio je 59,6% što je ispod kriterijuma iz Mastrihta, naglašava Stanić.
.jpg)
