Izvor: Politika, 20.Sep.2012, 16:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šta Srbiju spasava od bankrota

Najveći doprinos naporima vlade dogodine će dati veći prihodi od PDV, ali i ograničen rast plata i penzija

Mlađan Dinkić moraće dogodine da prepolovi minus u kasi ukoliko ne želi da bude zapamćen kao ministar finansija za vreme čijeg mandata je Srbija bankrotirala. I sam je obećao da će to učiniti – i to tako što će manjak u budžetu sa trenutnih 222 milijarde dinara 6,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što privreda stvori za godinu dana, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << smanjiti na nešto manje od 130 milijardi, odnosno 3,5 odsto. Koliko je to realno?

Uprkos tome što je reč o radikalnoj štednji, nivo državnog duga će dogodine i dalje nastaviti da raste, jer ćemo i 2013. imati minus u kasi koji će, takođe, morati da se pokrije novim kreditima. Tek će 2014. godine doći do usporavanja javnog duga, da bi 2015. počeo da se smanjuje. Kako pokazuju računice, o vraćanju duga u zakonske okvire od 45 odsto BDP-a, godinama ćemo moći samo da sanjamo.

– Fiskalni savet je to izračunao matematički, kompjuter je izbacio rešenje, a sada to treba sprovesti u život – požalio se nadležni ministar u intervjuu „Politici”.

Ako Dinkić dogodine mora da uštedi više od milijardu evra to neko mora, ipak, da plati. Teret fiskalne konsolidacije jedino mogu da ponesu „živi ljudi”, kako bi rekao Dinkić.

Paket zakona koji će stupiti na snagu već od sledećeg meseca trebalo bi, prema Dinkićevoj računici, da obezbedi oko milijardu evra uštede. To će, međutim, biti dovoljno da se minus u kasi smanji na četiri odsto, ali nedovoljno da se spreči dužnička kriza. Zato će ministar finansija morati da uštedi još 150 miliona evra, kako bi se minus u kasi prepolovio.

Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da će paket mera koji je sada u parlamentu dogodine omogućiti da se jaz između prihoda i rashoda smanji za oko 700 miliona evra. Najviše novca – oko 300 miliona evra – očekuje se od povećanja PDV-a, sa 18 na 20 odsto. To znači da će najveći teret fiskalne konsolidacije pasti na pleća svih građana i privrednika.

– Teret povećanja opšte stope PDV-a snosiće potrošači, s tim što će bogatija domaćinstva snositi nešto veći poreski teret od siromašnijih domaćinstava – piše u izveštaju Fiskalnog saveta. To se argumentuje činjenicom da je PDV na hranu i osnovne namirnice ostao nepromenjen.

U spasavanju državne kase, ministru finansija pomoći će i pušači, vozači automobila sa dizel motorom, ali i kafopije, jer će se povećanjem akciza prilivi u budžet povećati za oko 70 miliona evra.Povećanjem poreza na prihode od kamata, dividendi i kapitalnih dobitaka obezbediće se nešto više od 30 miliona evra. Veći porez na dobit doneće nešto manje od 60 miliona evra, dok će se 100 miliona evra ušteda ostvariti ukidanjem sopstvenih prihoda agencijama. Još 300 miliona budžetu će doneti ograničen rast plata i penzija u aprilu sledeće godine. Kad se od toga oduzmu mere koje će imati prihodno negativne efekte na budžet, dolazi se do zaključka da aktuelnom ministru finansija nedostaje oko 450 miliona evra uštede da bi minus u kasi smanjio na 3,5 odsto.

– To se, pre svega, odnosi i na kupovinu robe i usluga i na subvencije – objasnio je Dinkić kako će napraviti dodatno rezanje potrošnje. – Sve subvencije, osim onih za poljoprivredu, biće smanjene. Kontrolisaćemo i broj zaposlenih i masu plata na svim nivoima vlasti. Zakonom o budžetskom sistemu sprečili smo mogućnost da bilo ko, osim Ministarstva finansija, uvodi takse i naknade. Istovremeno, ukida se 138 parafiskalnih nameta, Skupština će sledeće nedelje usvojiti čak 28 zakona. Zakonom o maksimalnim platama smanjiće se zarade u agencijama i javnim preduzećima. Ukidaju se sopstveni prihodi, a sopstveni rashodi stavljaju pod kontrolu. To će pratiti i strukturne reforme, radiće se na poboljšanju poslovne klime. Seču taksi, sada će pratiti seča birokratskih procedura – kazao je nadležni ministar.

S druge strane, svaka blaža opcija, odnosno nastavak rasta javnog duga i u 2014. godini, isuviše je rizična, konstatuje se u izveštaju Fiskalnog saveta. Zapravo se smanjivanje javnog duga u 2014. nameće kao jedini mogući, vrlo uzan koridor održive putanje kojom se izbegava kriza, zaključuje se.

– Sporo fiskalno prilagođavanje bi uticalo na smanjenje kredibilnosti ekonomske politike, a to bi se odrazilo na manji priliv kapitala, manje investicije i sporiji rast privrede. U takvom scenariju, dinar bi verovatno realno depresirao, dok bi kamatne stope ostale u celom periodu znatno veće nego u osnovnom scenariju. Imajući u vidu navedene rizike, i verovatnoća bankrota države bila bi vrlo visoka – upozorava se u izveštaju ove institucije.

Anica Telesković

objavljeno: 20.09.2012.
Pogledaj vesti o: Mlađan Dinkić

Nastavak na Politika...