Izvor: Večernje novosti, 08.Jul.2018, 01:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srpska pšenica uskoro u Egiptu i Kini?

Srpska pšenica mogla bi do kraja godine da nađe svoj put ka Egiptu i Kini, a u toku su pregovori za izvoz žita i u Indoneziju, kaže za Tanjug predsednik Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković Srpska pšenica mogla bi do kraja godine da nađe svoj put ka Egiptu i Kini, a u toku su pregovori za izvoz žita i u Indoneziju, kaže za Tanjug predsednik Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković.Najveći kupci pšenice u svetu, Indonezija, Kina i Egipat, nisu do sada dozvoljavali >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << uvoz našeg žita zbog neusklađenih fitosanitarnih procedura sa našom zemljom.Ministarstvo poljoprivrede je, kaže Saković, pre tri godine krenulo u pregovore za izvoz pšenice u te države, a kako kaže, razgovori su u završnoj fazi kada su u pitanju Egipat i Kina, dok su pregovori započeti sa Indonezijom."U stalnim kontaktima smo sa Ministarstvom poljoprivrede, imamo obećanja da sve ide ubrzanim tokom, i da će ministarstvo učiniti sve da tokom ove godine dobijemo saglasnosti za izvoz na ta velika međunarodna tržišta", kaže Saković.Pročitajte još - Negativan uticaj visokih temperatura na pšenicu Želja srpskih poljoprivrednika je da Srbija postane značajan i nezaobilazan izvoznik pšenice na međunarodnom tržištu, kao što je to uspela sa kukuruzom, kaže Saković."Međutim, nema svrhe proizvoditi, ako nemamo kome da prodamo", napominje Saković i podseća da se u Srbiji svake godine proizvede oko milion tona žita.Trenutno, objašnjava, Srbija nema pristup tržištima Egipta, Kine i Indonezije, ali ne zato što je naša pšenica lošijeg kvaliteta od nekih drugih proizvođača već, kaže, zato što su zemlje Dalekog istoka učinile mnogo na zaštiti svojih potrošača i "zakomplikovali" proceduru ulaska pšenice na njihovo tržište.Kaže da je optimističan i da veruje da će pregovori oko usaglašavanja procedura za izvoz uroditi plodom te da će srpski proizvođači do kraja godine dobiti saglasnost i moći da se pojave u Kini i Egiptu, a nakon toga i u Indoneziji.Smatra da je, obzirom da je reč o izvozu, potrebno sniziti brojne naknade koje plaćaju proizvođaci i izvoznici u našoj zemlji kako bi srpsko žito bilo konkurentnije na svetskom tržištu.Kako bi se unapredila trgovina i izvoz pšenice, smatra, neophodno je sniziti i naknade za prevoz žita rečnim putem, odnosno, upotrebu obale, te predlaže da cena koju rečni prevoznici plaćaju državi treba da bude jedan dinar po toni žitarica, umesto sadašnjih osam dinara.