Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Sep.2011, 12:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šreder: Svi će morati da odustanu od dela nacionalnog suvereniteta

BERLIN -

Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder smatra da je pouka evro-krize jasna - Evropi je potreban znatno viši stepen integracije, uključujući uvođenje funkcije zajedničkog evropskog ministra finansija.

"Svi će morati da odustanu od dela sopstvenog nacionalnog suvereniteta", izjavio je Šreder u intervjuu za nemački nedeljnik Špigel. Prema njegovom mišljenju, više nema mesta za otezanje, već je potrebno što pre krenuti u realizaciju projekta tzv. evropskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << jezgra.

To je potrebno, smatra raniji kancelar, kako bi Evropa bila u stanju da se nosi s drugim velikim subjektima globalne politike, a to su pre svih Azija, pod vođstvom Kine te SAD, nakon što se oporave od krize, prenosi Dojče Vele.

Šreder time ponovo aktivira ideju koja se pojavila još dok je on bio kancelar - ideju ne samo ekonomske već i političke integracije onog dela Evropske unije koji je na to spreman. U prvom redu to se odnosi na Nemačku i Francusku.

Tom izjavom Gerhard Šreder s jedne strane ponavlja politički zahtev svoje socijaldemokratske stranke, ali istovremeno daje podršku i jednom delu demohrišćanske unije sklonom daljem procesu političke integracije.

Tako je nedavno nemačka ministarka za rad Ursula fon den Lajen govorila o uspostavljanju Sjedinjenih Evropskih Država kao cilju kojem bi nemačka politika trebalo da teži. A nemačka kancelarka Angela Merkel i njen francuski gost Nikola Sarkozi, prilikom svog nedavnog susreta, pokrenuli su inicijativu za uspostavljanje jedinstvene evropske privredne vlade.

Brojni posmatrači odavno tvrde da je projekt zajedničke valute evro bez jedinstvene finansijske, pre svega fiskalne politike, samo polovičan i da na duge staze ne može funkcionisati. Dok je ideja dalje evropske integracije u Francuskoj vrlo popularna, u Nemačkoj je ona do sada dočekivana uglavnom sa skepsom.

Kao posledica dužničke krize, kojoj se još uvek ne nazire kraj, sada se međutim među nemačkim političarima i u javnosti sve više širi uverenje da je potrebna strukturalna promena evropske politike.

Na jedan važan problem upozorava šef Nemačkog udruženja sindikata (DGB) Mihael Zomer. On napominje da uspostava zajedničke evropske ekonomske vlade nije predviđena dosadašnjim ugovorima Evropske unije, pre svega Lisabonskim ugovorom. Zbog toga je dalji korak u tom pravcu moguć sam uz novo formuliranje Lisabonskog ugovora, kojeg je potrebno onda iznova i potpisati - i to od strane svih zemalja EU.

Njegovo obrazloženje nije samo formalne prirode - evropska ekonomska vlada mora da ima jasnu demokratsku legitimaciju i kontrolu, naglašava nemački sindikalac. I on je uveren da ćemo jednog dana imati Sjedinjene Evropske Države, ali tek u nekoj neodređenoj budućnosti.

Prema rečima Gerharda Šredera, u toj zajedničkoj Evropi će svoje mesto kao članica imati i Turska, a Rusija će biti pridruženi član. Jedino tako je moguće obezbediti političku stabilnost i ekonomski napredak, smatra bivši kancelar.

Šef bavarske Hrišćansko-socijalne unije Horst Zehofer upozorava da je za put evropske integracije od ključnog značaja da u projektu sudeluju sve članice EU, a ne samo neke izabrane koje sebe nazivaju "evropskim jezgrom".

"Evropa se ne sme razbijati", naglašava Zehofer.

Barozo ne očekuje recesiju u evrozoni

S druge strane, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je danas u Australiji da ne očekuje da evrozona ponovo sklizne u recesiju, ocenivši da su Evropska unija i zona evra "jake i elastične".

Barozo je tokom svoje prve zvanične posetie Australiji takođe naglasio potrebu jačanja međunarodnog monetarnog sistema i nastavljanja reforme regulisanja finansijskog sistema kako bi se sprečile bilo kakve buduće ekonomske krize.

"Ne predviđamo recesiju u zoni evra. Najnovije prognoze Komisije pokazuju da će biti ostvarivan rast, preciznije umereni rast", rekao je on na zajedničkoj konferenciji za novinare sa premijerkom Australije Džulijom Gilard.

Ovaj njegov komentar je usledio nakon što je prošle sedmice međunarodna agencija za kreditne rejtinge "Standard i Purs" (S&P) saopštila da ekonomsko usporavanje u drugom kvartalu povećava rizik od ponovne recesije u zoni evra , ali i da bi taj monetarni region trebalo da je izbegne ostvarivanjem slabog ekonomskog rasta u ovoj godini, prenela je francuska agencija AFP.

S&P je snizio prognozu ovogodišnjeg rasta u evrozoni na 1,7 odsto, sa ranije projektovanih 1,9 procenata usled znakova uspovaranja u pojedinim najvećim ekonomijama tog monetarnog bloka.

Kako bi umirio nervozna tržišta, posle problema s dugom u SAD i stagnirajućeg rasta, Barozo je ukazao da su EU i evrozona "jake i elastične".

"Činimo sve što možemo da rešimo postojeće budžetske probleme, da ojačamo rukovođenje evrozonom, da pooštrimo finansijsku regulativu, da pojačamo našu ukupnu spremnost", rekao je Barozo.

Barozo i Gilard su u zajedničkom saopštenju ukazali da su odlučni da povećaju ekonomsku saradnju u međunarodnim forumima pred samit Grupacije 20 najrazvijenijih zemalja sveta i tržišta u usponu (G20) u Kanu kako bi se ostvario "jak, održiv i uravnotežen rast".

Oni su se takođe složili da postoji neophodnost jačanja globalnog monetarnog sistema i nastavljanja reformi finansijskog regulisanja, "što će doprineli otklanjanju uzroka sadašnjih neuravnoteženosti i sprečavanju budućih kriza".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Nezavisne Novine: Šreder: Evropske zemlje da se odreknu dijela suvereniteta

Radio Televizija Vojvodine: Ministarstvo finansija EU ili Sjedinjene Evropske Države?

TrazimKredit.com: Šreder: Potreban evropski ministar finansija

B92: Ključ su Sjedinjene Evropske Države