Izvor: S media, 14.Nov.2009, 14:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiji ne preti bankrot
Srbiji ne preti bankrot, ali bi neke kompanije mogle da se suoče sa kolapsom zbog velikog spoljnog duga koji dospeva za naplatu, ocenio je ekspert Svetske banke (SB) Dušan Vujović za najnoviji broj časopisa Privredne komore Srbije "Korak".
Vujović je naveo da od 23 milijarde dolara, koliko je bila vrednost privatnog duga u Srbiji na kraju prošle godine, 15 milijardi dolara obuhvataju dugovanja domaćih preduzeća, a ostalo banaka.
Svi krediti koji ove godine dospevaju >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << ne mogu da se naplate, a pokušaj prinudne naplate doveo bi do toga da strane banke moraju da preuzmu delove ili cela preduzeća, sa kojima ne bi znale šta da rade, objasnio je Vujović.
Ekspert SB smatra da bi poverioci stoga najbolje uradili ukoliko dužnicima produže rokove vraćanja kredita ili im pomognu u obavljanju klasičnog refinansiranja dok ne dodju bolja vremena.
Na pitanje kako ocenjuje plan Vlade Srbije za smanjenje broj zaposlenih u javnom sektoru, Vujović kaže da smanjivanje troškova otpuštanjem viška ljudi, kada to nije rezultat uvodjenja novih tehnologija, predstavlja krajnje kontraproduktivnu meru.
Vujović ističe, medjutim, da nije normalno ni fiskalno održivo to što u našoj zemlji svaki treći zaposleni radi u javnom sektoru. Predvidjenim ukidanjem 14.000 radnih mesta (svega tri odsto od ukupnog broja zaposlenih u javnim službama) se, prema njegovim rečima, ništa ne dobija.
Trošak se sa plata samo seli na otpremnine, naknade nezaposlenima i penzije, objašnjava Vujović i kaže da bi trebalo sačekati da prodje pet do šest godina da bi ušteda pokrila troškak jednokratne otpremnine za prekorbrojne radnike.
Kao poseban problem u akciji racionalizacije radne snage Vujović navodi da je polovina naših korisnika penzija u mirovinu otišla prevremeno.
Najbolji način da se prevazidju teškoće izazvane preteranim izdacima za javni sektor je postizanje njegove veće efikasnosti kroz uštede i obezbedjenje dodatnih prihoda koji ne bi delovali restriktivno, kaže Vujović.
Taj zadatak se može obaviti tako što će se izvršiti racionalizacija javnih službi, usluge smanjiti tamo da je to moguće bez pada kvaliteta, a višak ljudi preusmeriti na pružanje usluga koje bi država naplaćivala.
Objašnjavajući kakavu strategiju treba primenjivati u pregovorima sa Medjunarodnim monetarnim fondom (MMF), Vujović kaže da krajnji cilj u odnosima sa tom medjunarodnom finansijskom institucijom mora biti uspostavljanje takvog privrednog modela i ambijenta koji bi omogućio da se u Srbiji živi u okviru stvarnih mogućnosti i da se ne žrtvuje ono što se ne mora, već ono što nije bitno.
Niko ne traži da već sledeće godina Srbija bude bez budžetskog deficita, ali želi da vidi šta će biti za četiri-pet godina, ističe Vujović u odgovoru na pitanje kako komentariše protekle pregovore naše vlade i MMF-a.
.jpg)
