Izvor: Politika, 23.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Srbijagas” ne zna kome da se žali
Podizanjem tužbe protiv „Jugorosgasa” za nastalu štetu zbog gasne krize, Srbija bi praktično tužila samu sebe
Zbog alarmantnog podatka da su prosečni dnevni gubici pojedinih firmi u Srbiji zbog nestašice gasa dostizali bezmalo 50.000 evra i da je samo za osam dana šteta srpske privrede narasla na oko pet miliona evra, odnosno 3,8 milijardi dinara, Srbija bi, što pre, na adresu glavnog krivca trebalo da uputi zahtev za odštetu.
S obzirom na to da su ukupni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << direktni i indirektni gubici verovatno još veći, jer s terena pristižu novi podaci, ministar energetike Petar Škundrić i Unija poslodavaca Srbije apeluju na sve da što pre podnesu izveštaje kako bi se s preciznim podacima išlo, ukoliko bude potrebno, i na sud.
Šta Srbija može da učini u ovoj situaciji, budući da nije ni u Evropskoj uniji, niti je član Svetske trgovinske organizacije, što bi joj omogućilo da se na nju pozove kad god oceni da je neophodno da štiti svoje poslovne interese.
„Srbijagas” je ovih dana u nedoumici koga da tuži, jer kako kaže direktor Dušan Bajatović, nema ugovor o isporuci gasa s ruskim „Gaspromom”, a ni sa ukrajinskim „Naftogasom”, već sa „Jugorosgasom”, čiji je „Srbijagas” manjinski vlasnik, sa 25 odsto udela.
Dakle, u tom slučaju „Srbijagas” bi tužio samog sebe.
Zorana Milanović-Mihajlović, stručnjak za energetiku, kaže da „Srbijagas” treba da tuži „Jugorosgas” kao svog isporučioca.
– Ako se ovo preduzeće ponašalo kao posrednik i trgovac gasom kada se pregovaralo o nabavnoj ceni, isti aršini moraju da važe i sada, jer „Jugorosgas” nije isporučivao ovaj energent na način predviđen komercijalnim ugovorom – kategorična je naša sagovornica.
Ugovor o isporuci gasa se ne zaključuje između dveju država, već između kompanija, tako da nema osnova da Srbija tuži Rusiju ili Ukrajinu, već onog ko je bio u obavezi da joj obezbedi gas, pojašnjava ona. Da je posrednik u međuvremenu uklonjen i da se posao zaključivao direktno s „Gaspromom”, ili kao što je to do pre neku godinu bio slučaj s „Gaspromeksportom”, ona smatra da bi se cela stvar završila na mnogo korektniji način, jer su u pitanju dva državna preduzeća.
Kao razlog više zašto bi „Srbijagas” trebalo da tuži „Jugorosgas” ona navodi i činjenicu da je to jedini način da se domaća kompanija zaštiti od mogućeg plaćanja penala mađarskom MOL-u, koji transportuje gas za Srbiju od ukrajinske granice do Horgoša, zbog kupljenih, a nepovučenih količina. A što nisu male pare, ističe ona.
Upitan da li je prava adresa za tužbu zbog nastale štete „Jugorosgas”, Rusija ili Ukrajina, Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, kaže za „Politiku” da „Srbijagas” treba da tuži onog s kim je potpisao ugovor o isporuci tog energenta.
Ali, tužbom protiv „Jugorosgasa” „Srbijagas” bi, praktično, tužio samog sebe, jer ima manjinsko vlasništvo u tom preduzeću, kaže on.
Druga mogućnost jeste da se Srbija pridruži mađarskom MOL-u, koji je već podneo tužbu Evropskom sudu u Luksemburgu za nadoknadu štete.
U „Srbijagasu” kažu da još traže pravni okvir na osnovu kojeg bi mogla da se napiše tužba zbog nastale štete. Objektivno, smatraju u tom preduzeću, to je „Jugorosgas” koji preuzima energent na ukrajinsko-mađarskoj granici i dužan je da ga isporuči Srbiji. Jedino što može da se uradi, dodaju, jeste da se tuži „Jugorosgas”, a da potom on podnese tužbu protiv „Naftogasa” ili „Gasproma”, odnosno onog za kog se utvrdi da je zaista uzročnik štete.
Za razliku do privrede, građanima je obećano da će računi biti umanjeni za onoliko dana koliko grejanja nije bilo.
U „Srbijagasu” napominju da je sada najvažnije da se pronađe oko 22 miliona evra za završetak prve faze podzemnog skladišta „Banatski Dvor”, na koji se čeka 25 godina, a koji je počeo da se puni lane. Da bi se u „Dvor” narednog leta utiskivalo po pet miliona kubika gasa dnevno i obezbedilo oko 130 miliona kubika za narednu grejnu sezonu, potrebno je završiti gasovod Gospođinci–Banatski Dvor za dopremanje do rezervoara.
„Naftagas” je kao izvođač radova, saznaje se, za dva meseca napravio samo tri kilometra gasovoda, iako je novac iz NIP-a obezbeđen i uplaćen. „Naftagas” bi trebalo, apeluju i u „Srbijagasu”, da požuri, a „Srbijagas” treba da obezbedi opremu za utiskivanje dodatnih količina gasa.
Kako se saznaje, ruski „Gasprom” ima obavezu prema memorandumu potpisanom u Moskvi da do jula kaže da li će ući u ovaj posao sa „Srbijagasom”. Ukoliko odustanu, u šta se sumnja, „Srbijagas” će angažovati drugog strateškog partnera, jer nema vremena za čekanje.
Jasna Petrović
[objavljeno: 24/01/2009]
