Izvor: B92, 11.Jul.2011, 01:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbijagas: Zajam, a ne poskupljenja
Beograd -- Gas u Srbiji ne bi trebalo da poskupi uprkos najavma jer je država Srbijaasu dala garanciju za kredit od 210 miliona evra nephodan za pokrivanje nelikvidnosti.
Srbijagas je najavljivao tokom proleća da će tražiti od Vlade Srbije da poveća cenu gasa za 20 odsto. Obrazloženje je bilo da je energent poskupeo u nabavci, a da domaćinstva, privreda i toplane duguju 680 miliona evra.
"Ako nam ne bude odobreno poskupljenje, država će morati da nađe drugi način >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da pomogne „Srbijagasu", jer nismo više u mogućnosti da podižemo kredite za tekuće troškove", izjavio je Dušan Bajatović.
Gas je u Srbiji poslednji put poskupeo 2008. godine za 60 odsto. Sa druge strane, samo u poslednjih godinu dana, nabavna cena povećala se za 50 odsto, a kursne razlike između dinara prema dolaru i evru znatno su porasle. Od sledeće godine, prema novom Zakonu o energetici, cenovnike za gas određivaće Agencija za energetiku, bez uplitanja Vlade Srbije.
Vlada Srbije, ipak, nije dobila zahtev za poskupljenje od domaćeg distributera. Ali, Skupština Srbije je odobrila državnu garanciju da bi „Srbijagas" mogao da se zaduži 210 miliona evra u šest komercijalnih banaka. Domaći distributer je, očigledno, u veoma lošoj finansijskoj poziciji, jer je zakon kojim je odobrena garancija već stupio na snagu. U obrazloženju je navedeno da ovim kreditima hitno mora da bude rešeno održavanje tekuće likvidnosti.
Na svojim leđima „Srbijagas" već ima kredite od 430 miliona evra, sa kojima će se, bez realne cene energenta i povećanja naplate, teško izboriti.
Sa aprilskim poskupljenjem struje država je već potrošila planirani rast kontrolisanih cena koje utiču na inflaciju, pa Vlada Srbije nije dala „zeleno svetlo" za rast cena gasa.
„Srbijagas“: Zajam umjesto poskupljenja
Izvor: Capital.ba, 11.Jul.2011
BEOGRAD, Cijena gasa u Srbiji, po svemu sudeći, neće se mijenjati. Najveći domaći distributer ovog energenta „Srbijagas“ može već da zatraži od banaka kredit „težak“ 210 miliona evra neophodan za pokrivanje tekuće likvidnosti i kratkoročnih kredita. Država je, umjesto poskupljenja...
