Izvor: B92, 10.Nov.2010, 02:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija traži veći udeo u nuklearci
Beograd -- Srbija bi mogla da dobije i do 800.000 megavat-sati električne energije godišnje ulaganjem od pet odsto u gradnju nuklearke Belene u Bugarskoj.
Komšije zasad nude samo jedan-dva odsto učešća, što znači i manje struje, međutim, naši zvaničnici zalažu se za veći procenat. Odgovor Bugarska traži do subote.
Naša zemlja gotovo sigurno neće doneti odluku o učešću u izgradnji nuklearne elektrane Belene do 13. novembra, kada je premijer >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Bugarske Bojko Borisov to zatražio.
Srbiju u narednim godinama očekuje sve veći deficit struje pa je svaki kilovat-sat važan. Nuklearka bi trebalo da ima dva reaktora snage po 1.000 megavata koji mogu da proizvedu i do 16 milijardi kilovat-sati godišnje. Učešće od pet odsto donelo bi oko 800 miliona kilovat-sati, što je trenutno oko 2,2 odsto domaće proizvodnje i 2,4 odsto potrošnje, u oba slučaja bez Kosova i Metohije.
Neozbiljna ponuda
Slobodan Petrović, sekretar Udruženja za energetiku i rudarstvo PKS, kaže da je ponuđeni procenat od 1 do 2 "neozbiljan”. On dodaje da smatra da se "nije konkretno pričalo o procentima već je samo našim vlastima rečeno da li hoće ili neće da učestvuju u gradnji nuklearke. Nije mi jasno šta više Bugari tu treba da nam pojasne jer je reč o projektu koji je prilično izvestan i sa već određenim detaljima - snagom reaktora, cenom... Treba reći da postoji potreba za učešćem u ovakvom projektu jer će nam nedostajati električne energije, a traženje novca je druga priča".
Iznosi se menjaju ako je reč o ulaganju jedan-dva procenta jer je onda, prema mišljenju stručnjaka, reč o količini struje koja je zanemarljiva i može je obezbediti Elektroprivreda Srbije samo malo boljim radom svojih elektrana. Zato je bitno da nadležni uspeju da obezbede veće učešće Srbije u gradnji nuklearke na Dunavu. Da li će se to i desiti prilično je neizvesno.
U ministarstvu energetike navode da je interes Srbije da učestvuje u izgradnji ove nuklearke daleko je veći od jednog do dva odsto, koliko je ponudio Borisov. Kako kažu u nadležnom ministarstvu, našoj zemlji treba od deset do 15 odsto, kako bi ispunila željenu projekciju.
"U odnosu na ukupne kapacitete ove nuklearne elektrane, nama bi pripadalo tek oko 10 megavata. A toliko bismo dobijali ako izgradimo jednu termoelektranu na biomasu u Srbiji. Ali, teško je govoriti sa preciznošću, dok ne dobijemo zvaničan poziv", kažu u ministarstvu.
U Ministarstvu energetike nisu želeli da komentarišu kakvi su sledeći potezi naše države, ali ni u Predsedništvu Srbije. Ponuda bugarske strane, što je bilo malo iznenađenje, nije stigla u Vladu već kod predsednika Srbije Borisa Tadića.
Glavni deo posla oko odgovora na ponudu Bugarske, kako nezvanično saznaje Blic, vodi predsednik Srbije. Ali na postavljena pitanja juče nije bilo moguće dobiti odgovor od predsednika Tadića. Jedan od razloga mogla bi da bude i prilično nejasna ponuda.
Hrvati već odbili Bugare
Isti poziv dobila je i Hrvatska, ali je premijerka ove zemlje Jadranka Kosor izjavila da Hrvatska neće učestvovati u izgradnji nuklearke u Bugarskoj. Odluka Hrvatske, kako kažu u Ministarstvu, neće uticati na stav Srbije.
"Naša zemlja je u načelu je zainteresovana za projekat u susednoj zemlji, ali odgovor na zvaničan predlog bugarske strane zavisiće od više detalja, kao što je povećanje učešća u investiciji sa ponuđenih jedan-dva odsto na pet, preciziranje vrednosti gradnje i količine električne energije koja će pripasti Srbiji", kaže sagovornik Blica iz Vlade Srbije.
Izvor dodaje da "ne treba spominjati da nam je važno da aranžman sa Bugarima podrazumeva obuku naših kadrova jer smo uvođenjem moratorijuma na gradnju nuklearki krajem devedesetih prestali da školujemo stručnjake za ovu oblast. Bugarski čelnici su u više navrata menjali svoju ponudu. Dobro je što u ovoj situaciji izgleda mi njima više trebamo nego oni nama. Srbija ima i rezervne varijante, a Bugarska mora da od Belena napravi regionalni projekat, tako delom treba i tumačiti ponudu nama i Hrvatima".
