Izvor: B92, 24.Dec.2012, 11:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija "opljačkana" po zakonu?
Beograd -- Sa urušavanjem celokupne privrede u minule dve decenije u Srbiji je stvarana klasa tajkuna.
Nedavno privođenje najpoznatijeg među njima, ali i brojni procesi koji se najavljaju po osnovu spiska spornih privatizacija koji su vladi u Beogradu predočili zvaničnici iz Brisela, predmet su brojnih polemika i procena da li će se i kako okončati najavljeni sudski procesi.
Međutim, sve je izvesnije da bi krajnji ishod mogao biti zaključak da je zapravo sve rađeno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << po zakonu. A na takav zaključak, naime, upućuje i priroda samih predmeta, ali i aktuelne najave da bi se pod istragom mogli naći i sami parlamentarci koji su moguće usvajali zakone baš po meri tajkuna i sve uz prikladnu nadoknadu.
Iako gotovo da nema političara i partijskog lidera u Srbiji koji nije viđen u društvu Miroslava Miškovića, danas svi oni negiraju da je to druženje imalo i svoju računicu, što inače ne bi bilo sporno ukoliko je reč o transparentnom finansiranju političkih stranaka. Ali, šta ako je ta računica drugačija? I da li će se na kraju potvrditi da je sama politika pogodovala da pljačka države bude legalna?
To bi, kako se najvaljuje, trebalo da pokaže istraga Uprave kriminalističke policije koja će se pozabaviti i narodnim poslanicima Skupštine Srbije, bez čijeg glasa nije mogao biti usvojen nijedan od zakona kojima su stvoreni uslovi da pojedini tajkuni za kratko vreme dođu do enormnog bogatstva. Dok je velika većina građana Srbije siromašila, a državna kasa bivala sve tanja.
Predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljković smatra da bi bilo dobro da se kompletan proces usvajanja zakona ali i podzakonskih akata učini transparentijim, a kako bi se videlo ko inicira neka zakonska rešenja, ko za njih lobira i na koji način.
Komentraišući inicjative za donošenje zakona o poreklu imovine, on je ocenio da bi takav akt bio veoma važan, ali da se njegovom definisanju mora pristupiti veoma oprezno, posebno kad je reč o normama i procedurama koje se odnose na uređivanje prava onih koji bi bili procesuirani, a kako se ne bi napravilo više štete nego koristi.
Dodao je da smo imali negativno iskustvo sa Zakonom o ekstraprofitu pre desetak godina i da to više ne bi smelo da bude deo pravne prakse jedne demokratske zemlje.
Ispitati poreklo imovine
Zakon o ekstraprofitu donet je početkom 2000-ih godina, nakon demokratskih promena, a nova valst tada je formirala i anketne odbore i komisije za borbu protv korupcije i kriminla, koji su na osnovu pritužbi građana, sindikata... javno saslušavali pojedince optuživane za pljačku državne imovine. Prvi takav odbor formiran je u Skupštin Vojvodine, a na njenom čelu bio je Miodrga Vukotić, tadašnji potpredsednik pokrajinskog parlamenta.
Vukotić za novosadski Dnevnik rekao da su u taj posao tad ušli “s puno entuzijazma”, ali da se vrlo brzo pokazalo da nema političke volje da brojni predmeti koji su obrađeni u tom periodu pred Anketnim odborom dobiju i sudski epilog.
On kaže da je potom usledio proces privatizacije koji je proizveo “stotine tajkuna i tajkunčića koji su pokupovali različite firme, bez stvarnog interesa da nastave proizvodnju, dok se država nije pitala ni odakle im pare za to ni kako će se odnositi prema tim preduzećima kad ih preuzmu”.
"Zato bi bilo ključno da se što pre donese zakon o poreklu imovine, ali i da se izmene i neki postojeći zakoni kako bi se izbegli brojni apsurdi poput onih da se neki procesi odugovlače i da onda dolazi do zastarevanja", ocenio je Vukotić.
