Izvor: B92, 24.Sep.2011, 02:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija ne zna šta sa obrazovanima

Novi Sad -- Direktna posledica ekonomske krize, tranzicije, privatizacije je sve veći broj nezaposlenih u zemlji. Obrazovna struktura onih koji čekaju posao je šarolika.

Osim velikog broja nezaposlenih s najnižim stepenom školske spreme, u Vojvodini je, ipak, najviše nezaposlenih sa srednjom školom.

Što se tiče akademskih građana, na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje je 11.972 fakultetski obrazovanih ljudi.

Iako u procentima ta brojka zauzima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 5,9 odsto ukupnog broja nezaposlenih, broj onih koji čekaju posao posle više od 15 godina obrazovanja je zabrinjavajući, posebno ako se zna da je u Srbiji ispod deset odsto ukupnog broja stanovnika završilo fakultet.

I šta je budućnost – nekoliko godina čekanja na posao, obijanja pragova i najčešće prihvatanje bilo kojeg posla – sudbina je koja čeka ove, sada mlade ljude. Za nekoliko godina prići će četvrtoj deceniji ili preći u nju i neće više biti mladi, veliki deo onoga što su učili zaboraviće, a godine rada i novca biće bačene. Mnogi neće zasnovati porodicu pošto to direktno zavisi od materijalne situacije, pa će biti sve manje dece, a mnogi će otići iz zemlje i posledice će biti ista. Naravno, biće, kao i uvek, dosta onih koji neće ni stići do službe za zapošljavanje niti će biti statistički podatak jer će do posla stići prečicom, ali to je neka sasvim druga priča.

Posebno je zanimljivo kada se pogleda stručna slika onih koji čekaju posao. Među nezaposlenima s visokom stručnom spremom najviše je ekonomista – 1.805, slede pravnici – 1.097, profesori razredne nastave – 576 i diplomirani menadžeri – 368.

U zemlji, koja mnogo nade polaže u poljoprivredu i tu privrednu granu često navodi kao pokretač razvoja, broj nezaposlenih poljoprivredinih inženjera je zaista iznad očekivanja jer ih je čak 672, a mnogo je i onih čija se struka naslanja na poljoprivrivredu jer je bez posla 170 diplomiranih inženjera prehrambene tehnologije.

Čak 200 mašinskih inženjera ima diplomu a ne radi, a uz njih je i više od 50 mašinskih inženjera konstruktora i 33 inženjera za proizvodno mašinstvo. Diplomiranih inženjera elektrotehnike, elektronike, računarstva i mehatronike ima skoro 210, a diplomiranih inženjera za hemijsku tehnologiju i faramceutsku tehnologiju 113.

Među nezaposlenim akademcima ima čak 124 diplomirana građevinska inženjera, slična je i brojka inženjera saobraćaja, a informatičara je oko 80. Oni koji su se školovali za profesorska zanimanja, po svemu sudeći nemaju mnogo čemu da se nadaju osim da će na posao čekati dugo. Naime, na evidenciji ih je mnogo, čak 1.133 profesora različitih struka, a izvesno je da će posla za njih biti sve manje jer je sve manje i đaka.

Na evidenciji ima ima više od 120 pedagoga, psihologa je gotovo 200, a diplomiranih ekologa 85. I broj onih koji su završili Medicinski fakultet a ne radeje veliki jer na posao čeka oko 200 lekara, stomatologa je 165, a diplomirani farmaceut 51.

Ova slika pokazuje da se mladi, naravno, školuju, i da obrazovanih ljudi različitih struka ima, i to dosta onih potrebnih privredi, ali posla nema. Takođe, pokazuje i da se negde nešto propustilo, pre svega u planiranju, jer kako je moguće da se školuju kadrovi za koje je izvesno da posla neće biti – kao što je slučaj s profesorskim zanimanjima, kojima treba dodati i profesore razredne nastave, ili ogromna cifra poljoprivrednih inženjera?

Dakle, ili se ne vodi računa o potrebama za određenim strukama pa se nastavlja isti obrazovani ciklus, ili su viskoobrazovani kadrovi nepotrebni jer su očito veliki višak.

Nastavak na B92...

TvojPortal.com: Srbiji ne trebaju ekonomisti, inženjeri, tehnolozi...