Izvor: Večernje novosti, 09.Jun.2014, 23:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija ne odustaje od “Južnog toka“
SRBIJA ne menja planove oko izgradnje magistralnog gasovoda „Južni tok“, bez obzira na odluke bugarske vlasti da obustave radove na svojoj teritoriji. To je u ponedeljak potvrdio i državni vrh Srbije. Premijer Aleksandar Vučić, je naglasio da „Južni tok“ u Srbiji teče kao što je planirano, a da eventualno drugačiju odluku može da donese samo Vlada Srbije. - Takvu odluku donosi Vlada, a Vlada nije zasedala - naglasio je Vučić, naglašavajući da bi voleo da postoji više strpljenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u donošenju odluka kao što je ova. - Za nas teče sve kao što je i planirano. Ako bude bilo kakvih promena, Vlada će doneti odluku i javnost će biti obaveštena. Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić smatra da je nacionalni interes Srbije da realizuje gradnju „Južnog toka“: - Mislim da niko sebi neće uzeti pravo da ugrozi energetsku bezbednost i stabilnost građana u ovom delu Evrope, uključujući i Srbiju. Kao što je rekao i premijer, Srbija nije donela odluku da se obustave radovi. Mi čekamo da vidimo šta će se dalje desiti. I spremni smo za realizaciju gradnje gasovoda. I ministar energetike Aleksandar Antić ističe da Vlada Srbije nije donela odluku o obustavljanju aktivnosti na realizaciji projekta „Južni tok“.PRITISCI ŽELjA Amerike da zaustavi izgradnju „Južnog toka“ nema samo političku pozadinu. Ruski list „Komersant“ objavio je u ponedeljak da sve aktivnije nastojanje SAD da spreči realizaciju ovog gasovoda ima veze sa prodajom ukrajinskog Gasno-transportnog sistema (GTS) konzorcijumu američkih i evropskih investitora. Ulaz Amerike i Evrope u GTS, međutim, ima uslov da „Gasprom“ nema alternativu za tranzit gasa kroz Ukrajinu. Ruski list piše da ukrajinska vlada već vodi pregovore sa „Šelom“, „Ekson mobajlom“ i „Ševronom„ o mogućem učešću u sudbini GTS. Glavno pitanje je garancija isporuka od strane „Gasproma“, jer će bez toga vrednost i značaj ukrajinskog GTS biti minimalne. - Nema potrebe da žurimo, nastavićemo da pratimo situaciju, uz stalne konsultacije u Vladi o svim novim momentima, svakako uvažavajući i obaveze koje smo prihvatili na putu prema članstvu u Evropskoj uniji - kaže Antić. - Projekat „Južni tok“ je od velikog značaja za razvoj i energetsku sigurnost Srbije, kao i Evrope, on nadilazi pojedinačne odluke nacionalne vlade. I verujem da će razgovori između EU, Rusije i zemalja učesnica u projektu razjasniti novonastalu situaciju. Stručnjaci, takođe, veruju da će problemi oko izgradnje „Južnog toka“ brzo biti rešeni, s obzirom na to da je, kažu, to evropski, a ne ruski projekat. - Pored „Gasproma“ 50 odsto vlasništva nad „Južnim tokom“ imaju evropske firme - iz Italije, Nemačke, Francuske - kaže Vojislav Vuletić, iz Udruženja za gas Srbije. - To je evropski projekat i on ide. Brisel pritiska svoje članice da odustanu od ovog gasovoda, jer su to diktati iz Amerike, koja bi sa Rusijom ratovala do poslednjeg čoveka. Vuletić veruje da će ukrajinska kriza biti rešena za par meseci, pa se ne očekuje da će tokom predstojeće zime biti problema sa isporukama gasa. - Sve više je ovo politika, a ne energetika - kaže Vuletić. - Evropa je dala Ukrajini novac da plati deo duga za gas Rusije, a rok za plaćanje joj ističe u utorak. Ne verujem da će biti problema sa isporukama gasa, osim ako Ukrajina iz gasovoda preko svoje teritorije krade evropski gas. NA POMOLU GASNI DOGOVOR EU, RUSKE FEDERACIJE I UKRAJINEENERGETSKA budućnost Evrope rešavala se u ponedeljak u Briselu. U sedištu EU trilateralni sastanak između evropskog komesara za energiju Gintera Etingera s ministrima energetike Rusije, Aleksandrom Novakom i Ukrajine, Jurijem Prodanom, kao i sa direktorima „Gasproma“ Aleksejem Milerom i „Naftogaza“ Andrijem Koboljevom, označavali su kao ključni, odlučujući i, možda, poslednji.SANKCIJE POLITIKA EU usmerena protiv „Južnog toka“ može se smatrati prelaskom na ekonomske sankcije protiv Rusije, rekao je predstavnik te zemlje u EU, Vladimir Čižov. On je naglasio da je vlada Bugarske odlučila da obustavi radove na „Južnom toku“ nakon razgovora sa američkim senatorima, među kojima je bio Džon Mekejn, poznat po svom negativnom stavu prema Rusiji.Predstavnici EU, Rusije i Ukrajine seli su u ponedeljak u pet sati popodne za isti sto, da konačno pokušaju da pronađu rešenje za krizu koja preti da dovede u pitanje energetsku bezbednost celog kontinenta. Jer, Kijev duguje veliki novac Moskvi, a preko Ukrajine bitne količine gasa stižu na zapad. Kao znak smirivanja tenzija, figurira podatak da je „Naftogaz“ prošle nedelje uplatio 786 miliona, a očekuje se da ove tome doda još milijardu, i prihvati kalendar daljeg ispunjavanja obaveza, do isplate sve tri milijarde dolara. U protivnom, „Gasprom“ bi mogao da uvede plaćanje unapred, a od toga, posredno, strepe evropske prestonice. Ukoliko Kijev krene u isplatu duga, u Briselu očekuju učinak s ruske strane, u vidu smanjenje cena gasa Ukrajini. Smatraju da bi, u suprotnom, svi bili na gubitku. Uoči sastanka učesnici su, ipak, bili optimisti, iako su se očekivali komplikovani i teški pregovori. Vreme ističe, jer je utorak krajnji rok koji su postavili Rusi. Ako ne bude para, sledi zavrtanje slavina. (G. Čvorović)
Nastavak na Večernje novosti...
