Izvor: B92, 13.Maj.2012, 13:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Srbija mora da počne da radi"

Beograd -- Srbija ima privredne potencijale za privlačenje više deviza u zemlju, što bi doprinelo stabilizaciji domaće valute, smatraju stručnjaci.

Profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju Nebojša Savić rekao je da su četiri glavna izvora većeg priliva deviza: devizne doznake, povećanje izvoza, strane direktne investicije i privatizacija.

Nema druge alternative, osim da vam neko pokloni pare, primetio je Savić koji odbija da svrsta koncesiju, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << javno-privatno partnerstvo ili neku vrstu ulaganja u istraživanja rudnog bogatstva, kao izvor dodatnih deviznih prihoda.

"Ukoliko možemo da povećamo priliv stranih direktnih investicija, devizne doznake, izvoz i ako nešto u privatizaciji možemo da uradimo, biće dobro i sve to je u zbiru ono što možemo. Nema drugog rešenja", kategoričan je Savić.

Profesor je istakao kako "najkvalitetniji i najstabilniji izvor predstavlja izvoz, dok je privatizacija dobra, ali samo na kratak rok".

Savić nije dao precizan odgovor na pitanje koji bi od velikih javnih sistema mogao u Srbiji da bude privatizovan i da li postoji banka koja bi mogla da bude prodata, ali je istakao da nije rešenje ni prodati domaću banku, uzeti devize i zatim taj novac podeliti na isplatu plata.

"Priča se stalno svodi na to da više trošimo nego što zarađujemo. Mi moramo da počnemo da radimo. Naš problem je velika potrošnja i Srbija mora da se konačno suoči sa tim da ne može da troši ono što nije zaradila", naglasio je ovaj ekonomista.

Predsednik Upravnog odbora "Sosijete ženeral banke" Goran Pitić izjavio je da je period političke neizvesnosti uticao na slabljenje domaće valute, te da će formiranje nove vlade i MMF promeniti tu situaciju.

Pitić nekadašnji ministar u vladi Srbije zadužen za međunarodne ekonomske odnose, istakao je kako priliv inostranog kapitala nije išao potrebnom dinamikom da bi bilo obezbedjenoo više sredstava za održavanje stabilnosti pa je vidljivo da su dva institucionalna segmenta važna za dugoročnu stabilnost kursa.

Prva institucionalna pretpostavka je formiranje vlade koja bi se opredelila za ozbiljniji reformski proces, što bi bio signal koji bi Narodnoj banci Srbije pomogao da smanji interevencije na deviznom tržištu, a investitori ohrabrili da dodju u Srbiju.

Nastavak aranžmana sa MMF je takodje važan segment, naveo je on.

Pitić je konstatovao da nije realno očekivati velike privatizacije u narednom periodu, imajući u vidu ponudu firmi za koje bi stranci bili zainteresovani.

"To bi možda bio jedan deo telekomunikacija, segment osiguravajućih kuća, banke ili neki uvek atraktivni resursi. Mislim da postoji zainteresovanost za realizaciju grinfild investicija, a tu treba pre svega računati na izvoz "Fijata". To može dovesti do ozbiljnog priliva deviza", naglasio je Pitić.

Očekivanja su, po Pitiću i da projekti u sektoru energetike daju doprinos u poboljšanju platnog bilansa zemlje, a eventualno impuls mogu da pruže u neke kompanije koje bi postale strateški partneri domaćim firmama u restrukturiranju.

"To nisu preveliki prilivi, ali kada se posmatra više tih segmenata može se doći do neke veće sume," primetio je Pitić.

Pitić takođe smatra kako su najveći resurs u Srbiji uštede u javnom sektoru.

"Ogroman 'rezervoar' se nalazi u državnom sistemu, od javnih nabavki, do povećanja efikasnosti javnih preduzeća. Sve je to trošak državnih para koje su mogle produktivnije da se upotrebe", zaključio je Pitić.

Nastavak na B92...

RTS: Kako stabilizovati dinar?

Economy.rs: Kako stabilizovati dinar?

Banke.Online.rs: Šta je potrebno za obuzdavanje rasta kursa evra?

Banke.Online.rs: Kako stabilizovati dinar?