Izvor: B92, 11.Okt.2011, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija leži na još toni zlata
Majdanpek -- Zalihe rude zlata u nalazištu "Čoke Marin" kod Majdanpeka dovoljne su za eksploataciju, koja bi trebalo da počne na proleće.
To je potvrdio nalaz Republičke komisije za overu geoloških rudnih rezervi pri Ministarstvu zaštite životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja.
Posle ove potvrde biće nastavljene pripreme za početak eksploatacije tog zlatonosnog ležišta u aprilu sledeće godine.
"Geološke rezerve iznose 270.776 tona rude, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << a bilansne (koje se mogu profitabilno eksploatisati) 220.714 tona. U toni te rude krije se (u proseku) 5,92 grama zlata i 40,53 grama srebra, a srednji sadržaj bakra je 2,16 odsto, cinka 0,96 i olova 0,60 odsto", kazao je Dimča Jenić, direktor RTB za razvoj.
Overom elaborata dokazano je da jamska ležišta imaju ukupno 752.788 tona bilansne rude u kojoj ima 0,727 grama zlata i 2,525 grama srebra. Računica na osnovu preliminarne metode otkopavanja pokazala je da je reč o 650.000 tona eksploatacionih rezervi koje omogućavaju otkopavanje u narednih pet i po godina. "U ovom rudniku se nalazi veliki procenat zlata, ali i štetnih materija poput arsena i žive. Samo iskopavanje rude ne može nikome da šteti, a celokupna prerada, odnosno topljenje rude, vršiće se u Kazahstanu", rekao je Blagoje Spaskovski, generalni direktor RTB „Bor".
On kaže da su na osnovu tih količina definisane i eksploatacione rezerve, koje iznose 95 odsto.
"To praktično znači da iz rude „Čoke Marina" mogu da se dobiju 1,2 tone zlata, preko 8,5 tona srebra, 4.500 tona bakra, 2.000 tona cinka i 1.200 tona olova", dodao je Jenić. On kaže da će eksploatacija početi kada stignu još neke dozvole, poput ekološke.
"Od ukupnog prihoda, pet odsto se daje državi, od čega 2,5 odsto ostaje lokalnoj samoupravi, što bi trebalo da poboljša finansijsku situaciju u samoj opštini", kaže Svetomir Mustecić, direktor Rudnika bakra Majdanpek.
"U toku naredne nedelje počeće prerada tehnološkog uzorka rude, koja će se flotirati na dopunskom postrojenju u majdanpečkoj flotaciji. Tamo je izgrađena posebna linija za njenu preradu do koncentrata. Kada industrijska proba bude gotova, rezultati analize koncentrata biće predstavljeni kompanijama koje su zainteresovane za njegovu preradu", dodao je Mustecić.
Uslediće, kako navodi, sklapanje ugovora s nekom od njih (do sada su četiri inostrane kompanije zainteresovane) i početak eksploatacije, naravno, po dobijanju dozvole za izvođenje rudarskih radova.
"Koncentrat dobijen preradom rude „Čoke Marina" se neće pretapati u Boru, već u nekoj svetskoj topionici koja poseduje kompletnu tehnologiju za topljenje takvog koncentrata", kaže on.
