Izvor: NoviMagazin.rs, 10.Maj.2015, 23:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija ima više banaka i od Belgije
U Srbiju se sjatili brojni strani bankari, dok ih u nekim znatno razvijenijim zemljama ima duplo manje. Kod nas kamate previsoke. Prosečna štednja srpskog građana 1.100 evra, a Belgijanca 67.000 evra
U Srbiji posluje gotovo 30 banaka, dok je u znatno razvijenim zemljama taj broj dvostruko ili trostruko manji i odatle sve su češći nagoveštaji da će smanjivati svoju bankarsku mrežu. U Belgiji, na primer, koja je daleko razvijenija i bogatija od nas, uveliko se polemiše da >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << li su im potrebne četiri velike banke, dok kod nas ovaj epitet ima duplo više banaka.
Kod Belgijanaca posluje, inače, ukupno 15 banaka. Pri tome, u ovoj zemlji od jedanaest miliona stanovnika prosečna plata je oko 4.200 evra, a štednja po glavi stanovnika veća od 67.000 evra. Belgijski finansijski stručnjaci smatraju da je prisustvo četiri velike banke na njihovom finansijskom tržištu neisplativo i neodrživo na duži period. To su i ocene u studiji konsultantske kuće KPMG i poslovne škole "Vlerik".
Prema našim zvaničnim podacima, prosečna zarada u Srbiji iznosi oko 380 evra, a svaki građanin po statistici ima na štednji oko 1.100 evra. Takođe, podaci Kreditnog biroa, pokazuju da su građani u Srbiji gotovo prestali da se zadužuju i kreditna aktivnost banaka beleži minus, odnosno zajmovi se uglavnom vraćaju.
Pri tome, u porastu je i broj nenaplativih pozajmica, tako da svaki deseti kredit banke ne mogu da naplate građanima. Ili, kada su u pitanju kreditne kartice, tu je situacija znatno teža, i gotovo 18 odsto plaćenih računa ne može da se realizuje.
Još je gora situacija sa privredom. Bankari u Srbiji ističu da je 23 odsto odobrenih zajmova svrstano u kategoriju loših i da su nenaplativi krediti preduzeća teški i do četiri milijarde evra, od ukupno odobrenih 12 milijardi evra.
Kod nas je ekspanzija stranih banaka nastupila pre 13 godina, kada su se pre svega Austrijanci i Grci utrkivali ko će pre i više da se domogne našeg tržišta. Vrlo brzo se pokazalo da su za to imali razloga - profiti bankara su rasli, jer su naši građani i firme pohrlili da se zadužuju posle decenijskog isposničkog života bez kredita. Ni kamate koje su i po nekoliko puta bile veće od onih koje su ti strani bankari zaračunavali u matičnim zemljama nisu bile prepreka za zaduživanje. Sada će danak da plate i bankari i dužnici, jer je stepen kredita koji ne može da se naplati u proseku oko 23 odsto i nastavlja da raste.
- Srbiji nije potrebno 28 banaka - kaže Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji. - Generalno, na našem tržištu bankarska mreža je predimenzionirana i opterećena visokim kreditima. Naime, broj banaka i njihova struktura nisu optimalni. Na to nedvosmisleno ukazuju permanentan porast spornih i nenaplativih kredita, i sve veća potreba za dokapitalizacijom pojedinih banaka, redukcija poslovne mreže i sve učestalije smanjenje broja zaposlenih. Zabrinjavajuć je i pad nove kredine aktivnosti, obnavljaju se uglavnom postojeći i čekaju krediti iz subvencije. Nema ni obnavljanja takozvanih kros-border, prekograničnih kredita i, na taj način, konstantno je vraćanje novca u matične banke u inostranstvu.
Ko će još doći
Dolazak u Srbiju novih renomiranih bankarskih grupacija iz EU, prema mišljenju Branka Živanovića, ne treba više očekivati. Nešto se može očekivati od islamskih bankarskih grupacija i arapskog kapitala koji će više insistirati na grinfild modelu ulaska nego na preuzimanju banaka koje smo spremni da im ponudimo.
