Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Apr.2011, 10:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija danas povlači još jednu tranšu MMF-a
BEOGRAD -
Srbije će danas povući 51,6 miliona evra, od ukupno raspoloživih 353,5 miliona evra sedme tranše stend-baj aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, namenjene jačanju deviznih rezervi.
Povlačenje sredstava omogućila je pozitivno ocena sprovođenja dogovorenog ekonomskog programa Republike Srbije, koju je dao Odbor izvršnih direktora MMF-a, saopštila je Narodna banka Srbije.
Iznos od 51,6 miliona evra čini približno 15 odsto raspoloživih >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sredstava sedme tranše, tako da će od ukupno odobrenog iznosa stend-baj aranžmana od oko 2,9 milijardi evra, iskorišćena sredstva iznositi oko 1,5 milijardi evra, što predstavlja 293 odsto kvote Republike Srbije u MMF-u, saopštila je Narodna banka Srbije.
Na sastanku MMF-a, održanom 8. aprila, okončano je sedmo i poslednje razmatranje stend-baj aranžmana koji ističe sredinom aprila i istaknuto da je uspešna realizacija ekonomskog programa, podržanog stend-baj aranžmanom pomogla da tokom globalne finansijske krize budu ublaženi i otklonjeni nepovoljni efekti na Republiku Srbiju.
Solidan privredni rast i velika inflacija
Srbija će ove godine imati solidan troprocentni privredni rast, ali i najveću inflaciju u regionu zapadnog Balkana, predviđaju stručnjaci Međunarodnog monetarnog fonda u najnovijoj, aprilskoj prognozi.
Inflacija u Srbiji će ove godine, kako predviđa MMF, biti 9,9 odsto (lani 6,2 procenta), što je ubedljivo najviša inflatorna stopa u regionu.
Aranžman iz predostrožnosti
Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je da će on predvoditi delegaciju Srbije koja će u petak 15. aprila otputovati u Vašington na prolećno zasedanje skupštine Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i najavio da će od predstavnika Fonda zatražiti nove pregovore o aranžmanu iz predostrožnosti.
Cvetković je rekao da Srbiji nije više potreban finansijski aranžman sa MMF-om, naglasivši da je Srbiji potrebno da u kontinuitetu ima saradnju sa tom međunarodnom finansijskom institucijom.
Cvetković je, u izjavi novinarima u Klubu poslanika, ocenio da bi novi aranžman iz predostrožnosti sa MMF-om trebalo da bude sklopljen u septembru ove godine, ali se ogradio, rekavši da je to okvirno vreme za sklapanje novog aranžmana.
Premijer Cvetković, koji je i ministar finansija, predstavlja Srbiju kao guverner u Svetskoj banci.
Lisovolik: Srbiji i dalje predstoje reforme
Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Beogradu Bogdan Lisovolik izjavio je danas da je dvogodišnji aranžman Srbije sa tom međunarodnom finansijskom institucijom, koji ističe za nekoliko dana, "kupio određeno vreme" srpskim vlastima, ali da zemlji i dalje predstoji da sprovede strukturne reforme.
Lisovolik je na Upravnom odboru Privredne komore Beograda istakao da bi novi aranžman iz predostrožnosti trebalo da predstavlja sidro za ekonomsku politiku Srbije i omogući strukturne reforme u oblastima obrazovanja, zdravstva i restrukturiranja javnih preduzeća.
Te oblasti nisu u domenu uže ekspertize MMF-a i Srbiji bi dobro došla pomoć Svetske banke, EU i Evropske banke za obnovu i razvoj, ukazao je Lisovolik, napominjući da bi kao problem mogao da se pojavi "ograničeni apetit" vlasti za sprovođenje takvih reformi u vreme pre izbora.
On je naglasio da je aranžman sa MMF-om sprečio da ekonomska kriza ostavi dublje posledice na Srbiju, ali i dalje ostaje još mnogo stvari koje je potrebno uraditi, posebno na smanjenju inflacije i povećanju zaposlenosti.
Lisovolik je naveo i da strukturne reforme u javnom sektoru nisu išle željenim tempom, nije izvršena dovoljna racionalizacija zaposlenih, penziona reforma bila je suviše skromna i "žrtvovane" su javne investicije zbog drugih troškova.
Predstavnik MMF-a istakao je da se inflacija pojavila kao glavni problem ekonomske politike Srbije, a glavni cenovni šokovi dolaze sa strane hrane, tako da država može mnogo da uradi da stabilizuje cene odgovarajućom tržišnom i antimonopolskom politikom.
Ako žetva bude dobra ovog leta, perspektive za smanjenje inflacije ka ciljanom rasponu su jako dobre, napomenuo je Lisovolik.
On je naglasio i da bi privatni sektor trebalo da bude glavni pokretač privrednog rasta Srbije, zbog čega je nužno poboljšanje poslovne klime, odnosno uvođenje jasnih vlasničkih prava i pravila konkurencije.
Ocenjujući da je bankarski sektor u Srbiji veoma dobro uređen, Lisovolik je dodao da izazov predstavlja to što ne može biti izolovan od dešavanja u realnoj ekonomiji koja je veoma slaba. On je primetio da su subvencionisani krediti veoma skupi za budžet i trebalo bi ih postepeno ukinuti.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
