Izvor: B92, 02.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija: Tigar ili nešto drugo?
Beograd -- Postoje oprečna mišljenja o toime da li je Srbija zaista postala "ekonomski tigar" Balkana, kako to neki ocenjuju.
Američka agencija AP nedavno je objavila analizu stanja u Srbiji i ocenila da je Srbija postala ekonomski tigar Balkana. Sličnu ocenu izneo je i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić. Istraživanje Izvozne privredne komore Nemačke, pak, pokazuje da su privrednici iz te zemlje ocenili Srbiju kao najnepovoljnijeg partnera za saradnju. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Analitičari su uglavnom bliži drugoj oceni.
Prema oceni AP-a, Srbija ima najbrži rast ekonomije u regionu i postala je neka vrsta balkanskog tigra, s godišnjim rastom od šest odsto, koji hvale i Svetska banka i Međunarodni monetarni fond. Govoreći o uspesima Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom, ministar Milan Parivodić je rekao da je ispunjeno čak 95 odsto ciljeva.
Konačan cilj je da Srbija bude šampion reformi, tačnije tigar na Balkanu, rekao je Parivodić tom prilikom. U izjavi za B92 on kaže da taj cilj još nije postignut, ali da je Srbija na dobrom putu.
Najveći uspesi su suštinske reforme u oblasti privrednog i pravnog života Srbije, kaže Parivodić. "Sve je to dovelo do efekta da imamo četiri milijarde direktnih stranih investicija i da već sada imamo realno makar 2,5 milijardi stranih direktnih investicija u sledećoj godini, koje će se skoro izvesno dogoditi", kaže on.
"Kada 80 odsto privrede Srbije bude u privatnim rukama i kada ne bude u rukama tri čoveka već šireg broja preduzetnika, onda će Srbija imati konkurentnu ekonomiju koja će sigurno biti tigar na Balkanu. Ja mislim da to može realno da se desi za sedam do 10 godina", kaže on.
Ekonomista i saradnik biltena Makroekonomske analize i trendovi Jurij Bajec kaže da je činjenica da u Srbiju stiglo mnogo stranih investicija, ali nije dobro što su to uglavnom prihodi od privatizacije. Da bi Srbija postala tigar potrebno je mnogo više grinfild-investicija, kaže Bajec.
"Grinfild-investicije znače dolazak inostranog investitora na teritoriju Srbije, podizanje proizvodnog ili uslužnog kapaciteta, zapošljavanje radnika i stvaranje proizvodnje koje će imati tržišnu prođu, kako u Srbiji, tako i u izvozu. Dakle, u tom pogledu Srbija još nije tigar na Balkanu. Da bi bila stvarni tigar na Balkanu, u narednim godinama, prema projekcijama koje smo radili na Ekonomskom institutu, treba privući dve do tri milijarde dolara, pre svega grinfild-investicija", kaže Bajec.
Zakon o stranim ulaganjima, koji je još u formi predloga, bitno poboljšava situaciju za grinfild-investicije, tvrdi Parivodić. Druga prepreka će biti otklonjena privatizacijom gradskog građevinskog zemljišta, koja se mora dogoditi tokom iduće godine, kaže Parivodić.
"Dve glavne prepreke za grinfild-investicije su birokratija i korupcija koju ona nosi, dakle nepredvidivost u ponašanju države i nemogućnost sticanja prava svojine na zemljištu. Kada ti problemi budu otklonjeni mi ćemo imati mnogo više grinfild-investicija. U svakom slučaju, već se beleži znatan rast grinfild-investicija u 2006. u odnosu na 2005. Na grinfild investicije sigurno ide oko 700 miliona evra direktnih investicija. U narednoj godini će to biti samo više", kaže on.
Parivodić smatra da je najveći problem trenutno to što Srbija i dalje mnogo više uvozi nego što izvozi, ali dodaje da i tu stvari stoje mnogo bolje nego prošle godine.
Analize pokazuju da je Srbija ostvarila najviši rast izvoza u regionu i jedina zabeležila pad uvoza. Jurij Bajec, međutim, kaže da činjenica da je uvoz i dalje duplo veći od izvoza nije baš za pohvalu.
"Izvoz je ključna orjentacija za brži razvoj Srbije. U tom pogledu CEFTA je dobar teren. U okviru te zone slobodne trgovine lakše će izvoziti, lakše će se povezivati, za strane partnere će biti interesantnija jer ako neko nešto radi u Srbiji onda ne radi za tržište od 7,5 miliona ljudi nego za tržište od 30 miliona ljudi", kaže on.
Prema istraživanjima biltena Makroekonomske analize i trendovi, Srbija je sada na začelju Evrope, ne samo po bruto domaćem proizvodu, već i po paritetu kupovne moći.
Iako je prosečna plata sada veća od 300 evra, to još nije dovoljno za približavanje evropskim zemljama, kaže Bajec i dodaje da je oko 10 odsto ljudi ispod, a 20 odsto oko granice siromaštva.
Srbiju i dalje najviše koče politički problemi. AP analizu zaključuje konstatacijom da Srbiju na dole vuče rastući nacionalizam.
.jpg)
