Izvor: B92, Beta, Tanjug, 17.Nov.2009, 15:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija 83. po stepenu korupcije

Beograd -- Srbija se na rangiranju Transparensi internešenela po indeksu percepcije korupcije, među zemalja regiona ponovo našla pri samom dnu, na 83. mestu i ocenom 3,5.

Indeks je za 0,1 veći nego 2008. godine, tako da je Srbija, koja je lane delila 85. mesto sa Crnom Gorom, Albanijom, Indijom, Madagaskarom, Panamom i Senegalom, sada sama na 83. mestu. Minimalan napredak, međutim ne poništava činjnicu da se Srbija i dalje nalazi među zemljama koje imaju velike probleme >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sa korpucijom.

Na predstavljanju indeksa u Beogradu, predstavnici organizacije Transparentnost Srbija ocenili su da prepreku za ozbiljnu borbu protiv korupcije u Srbiji predstavlja "partitokratija", odnosno "partitotiranija" i da borbu, da bi bila uspešna, treba vezati za ostvarivanje principa pravne države.

Predsednik Transparentnosti Vladimir Goati ukazao je da nema mesta zadovoljstvu ovogodišnjom ocenom jer je utrošeno puno energije, iskazivana namera za borbu protiv korupcije. "Velika priča, a mi stagniramo", rekao je Goati.

"Ne treba da budemo zadovoljni ovim rezultatom, jer se sa indeksom od 3,5 Srbija nalazi iza svih zemalja bivše Jugoslavije, osim Bosne i Hercegovine", rekao je Goati. Prema njegovim rečima, "korupcija je izuzetno otporna", bez obzira na globalnu težnju vlada da je ograniče, dok je u Srbiji skoro nepromenjena u prethodne tri godine.

Kako je Goati objasnio, borba protiv korupcije pogrešno se vezuje za proces integracija u Evropsku uniju, jer bi ona trebalo da bude borba za sebe, nezavisna od tog procesa. Prema njegovim rečima, afere koje se tiču državnog i partijskog vrha, najčešće ostaju po strani.

Što se tiče ostalih zemalja, Crna Gora je napredovala i ove godine je na 69. mestu sa indeksom 3,9, dok je Albanija pala niže - na 95. mesto sa indeksom 3,2. Od zemalja regiona slabije je rangirana samo Bosna i Hercegovina - sa indeksom 3,0, što je za 0,2 lošije nego prethodne godine, BiH je na 99. mestu. Hrvatska je ove godine zabeležila pad i sa ocenom 4,1 deli 66. mesto sa Gruzijom i Kuvajtom. Četiri balkanske zemlje dele 71, mesto sa indeksom 38 - Makedonija, Grčka, Rumunija i Bugarska. Od zemalja bivše Jugoslavije Slovenija je najbolje rangirana i sa indeksom 6,6 (za 0,1 lošije nego lane) deli 27. mestosa Kiprom i Estonijom.

On je kazao da akcije borbe protiv korupcije ostaju na lokalnom nivou, da se ne rešavaju afere na državnom nivou, a da je razlog za to partijski sistem u kome ne samo da partije donose odluku već su uspostavile, kako je kazao, "partitotiraniju". To su, kako je naveo, omogućili ustavno rešenje po kojem je partija vlasnik mandata poslanika i izborni sistem gde građani glasaju za listu, a partije biraju poslanike.

Programski direktor Nemanja Nenadić rekao je da se borba protiv korupcije mora vezati za ostvarivanje principa pravne države. "Donose se zakoni u neskladu sa ustavom, podzakonska akta u neskladu sa zakonima i dok se to radi, nema ozbiljne borbe protiv korupcije", rekao je Nenadić.

Nenadić je ukazao na niz problema u svim antikorupcijskim oblastima i naveo da je nužan sistematski pristup, korak po korak, kao što predvidjaju strategija i akcioni plan za borbu protiv korupcije o čijoj primeni nema bilo kakvih izveštaja. Godinama nema revizije državnog budžeta i tek ovih dana biće predstavljena prva revizija, nema progresa u oblasti finansiranja stranaka, a u oblasti pristupa informacijama predlagani su zakoni u potpunosti suprotni zakonu o slobodnom pristupu, naveo je Nenadić.

U oblasti sukoba interesa velikih promena biće od 1. januara, kada stupa na snagu novi zakon i Agencija za borbu protiv korupcije preuzima tu oblast, što će, uz oblast sprovodjenja strategije i uvođenja planova integriteta, kako je naveo Nenadić, "biti veliki izazov". Ilustrujući stanje u oblasti represije, Nenadić je ukazao na izjavu sudije u slučaju "drumska mafija", koji je izričući presudu rekao da smatra da nisu otkriveni organizatori.

Vlada mora da se bori protiv korupcije

Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković kaže da je indeks korupcije u Srbiji na listi Transparensi internešenala jasan pokazatelj da su deklarativne izjave ostale samo u tom domenu i da Vlada mora da pokaže ozbiljnije napore za sistemsku borbu.

"Rezultat koji je pokazalo globalno istraživanje Transparensija je zaista razočaranje za nas, koji moramo da preduzmemo ozbiljne sistemske mere za suzbijanje korupcije", rekla je Marković.

Ona je kazala da je neophodno da sva nezavisna regulatorna tela u narednoj godini zajednički rade na borbi protiv korupcije, jer stagniranje Srbije na polju borbe u protekle tri godine zaredom, pokazuje da pojedinačne institucije ne mogu same da se izbore.

"Niti može sama Vlada, zbog problema političke volje, koalicija i slično. Neophodno je koordiniranje rada državnih organa i nezavisnih regulatornih tela, da bi borba protiv korupcije imala rezultat", rekla je Marković i dodala da Agencija za borbu protiv korupcije počinje da radi 1. januara sledeće godine i da ima veoma ozbiljne nadležnosti.

Prema njenim rečima, izveštaj TI je pokazatelj u kom domenu Agencija treba da počne da radi, a već su počele pripreme i utvrđivanje modaliteta saradnje sa nezavisnim, pre svega, regulatornim telima i sa državnim organima.

Marković je podsetila da je u Srbiji u toku ozbiljna reforma pravosuđa, koja bi trebalo da dovede do rezultata, kao i da postoje napori nezavisnih tela, ali i policije i tužilaštva na otkrivanju i inkriminaciji krivičnih dela korupcije.

Postavljen je ozbiljan zakonodavni okvir, ali sada treba raditi na primeni zakona, rekla je ona i dodala da Agencija može da pomogne pri izradi planova integriteta, koji treba da standardizuju postupke pred državnim organima koji su sami po sebi koruptivni ili se pretpostavlja da su koruptivni.

Nastavak na B92...