Izvor: B92, 08.Jul.2011, 09:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spor sa INA-om obara akcije Mola
Budimpešta -- Vrednost akcija Mađarskog nafnog preduzeća (MOL) je naglo pala nakon što je Državno tužilaštvo Hrvatske zatražilo od svojih mađarskih kolega "pravnu pomoć".
Sadržaj tog zahteva nije obelodanjen, izuzev što je zvanično potvrđeno sa obe strane da se u njemu ne traži izručenje generalnog direktora Mola Žolta Hernadija.
Prema saznanjima mađarskog Nepdabadšaga, hrvatski tužilac jedino traži da Hernadi bude saslušan u Budimpešti, a od glavnog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mađarskog tužioca zavisi da li bi on došao na informativni razgovor kao svedok ili osumnjičeni u sporu koji se već nekoliko meseci vodi između Mola i zagrebačke INA-e, u kojoj mađarska firma ima gotovo polovinu akcija.
Predsednik mađarske vlade Viktor Orban je ovih dana rekao da "država kao suvlasnik Mola (25 odsto) neće dozvoliti bilo kakvu modifikaciju kupoprodajnog ugovora te kompanije sa INA-om". Sličnu izjavu dao je i ministar za razvoj nacionalne privrede Tamaš Felegi. "Imamo poverenja u menadžment Mola, što znači da nema razloga da se u spor uključuje mađarska vlada. Uveren sam da će Mol uspeti da se odbrani od napada", rekao je Felefi.
Intenzivna saradnja Mola i INA-e počela je pre tri godine, pošto je mađarska kompanija uspela da postane vlasnik 47 procenata hartija od vrednosti hrvatskog partnera. Mol je želeo po svaku cenu da se domogne vlasništva u INA-i, najpre nudio neke svoje akcije u zamenu, potom uspeo da iz trke izbaci austrijski OMV i na kraju da za gotovinu kupi željene akcije.
Nešto kasnije Mađari su stekli i pravo upravljanja kao najveći akcionar, ali ne i natpolovičnu većinu. Da bi to sprečila vlada Jadranke Kosor je predložila donošenje posebnog zakona po kome nije moguće kupiti više od 49 odsto akcija INA-e.
Mađarski mediji ukazuju da bi situacija u sporu dve naftne kompanije verovatno bila sasvim drugačija da bivši premijer Ivo Sanader nije podneo ostavku u leto 2009. godine. Pod njegovim okriljem je, naime, sklopljen ugovor dve firme, zbog čega su ga mnogi već tada optužili da je izdao nacionalne interese i "prodao poslednje porodično srebro".
Godinu dana uoči izbora u Hrvatskoj ta tema je ponovo podgrejana, s obzirom da bi Kosorovoj i njenom HDZ-u, koji ne stoje baš najbolje u očima javnog mnjenja, mnogo pomoglo ponovno podržavljenje INA-e.
S druge strane, kako pišu hrvatski listovi, i predsednik rivalskog SDP-a Zoran Milanović je rekao da u budućnosti INA-u zamišlja bez Mola. To bi moglo da se dogodi pod uslovom da tužilaštvo dokaže da je Hernadi, recimo, dao mito Sanaderu kako bi se MOL domogao akcija INA-e. U tom slučaju ugovor bi, prema važećim propisima, bio proglašen ništavnim.
„Ukoliko se to ne dogodi sadašnja i buduća hrvatska vlada bi nekim ekonomskim merama, drastičnim povećanjem rudne rente ili ekstra porezima, mogla da istisne Mol s tamošnjeg tržišta", piše Nepsabadšag dodajući da je tako nešto već učinila Orbanova vlada štiteći privilegovani položaj Mađarske elektrodistibucije (MVM).
