Izvor: B92, 22.Nov.2014, 16:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Španci zarađuju 645 €, Bosanci 422

Više od trećine zaposlenih u Španiji u prošloj godini zarađivalo je mesečno maksimalno 645 evra, što ukazuje na osiromašenje nacije usled ekonomske krize.

Od ukupno 16,68 miliona zaposlenih građana, 34 odsto njih primalo je mesečnu platu ekvivalentnu minimalnoj, od 645 evra, za 14 meseci, što je 9.030 evra za godinu dana, saopštila je španska Nacionalna poreska uprava.

U slučaju 3,6 miliona zaposlenih, mesečna zarada bila je čak ispod minimalne i iznosila >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je prosečno 322,5 evra.

Proporcija građana Španije koji žive od "minimalca" porasla je sa ekonomskom krizom. U 2007. godini, iznosila je 30 odsto.

Žene, mladi i stranci posebno su pogođeni ovim fenomenom. U prošloj godini, 2,92 miliona žena primalo je minimalnu platu, ili čak manje od toga, prema 2,84 miliona muškaraca. Isto tako, 75 odsto mladih u kategoriji 18 do 25 godina, zarađivalo je "minimalac", dok je ova stopa kod stranaca iznosila 59 odsto.

U istraživanju se dalje navodi da je pre krize, koja je u Španiji izbila 2008, postojala generacija mladih ljudi (25 do 40 godina), s univerzitetskom diplomom, koji su zarađivali ne više od 1.000 evra mesečno, stoga nazvani "mileuristas". Sa eksplozijom nezaposlenosti, jedan broj njih potražio je posao u nekoj od evropskih zemalja, kao što je Francuska, ili Nemačka, ili, pak, u Latinskoj Americi.

Stopa nezaposlenosti u Španiji od 2007. povećana je sa 8,57 odsto radno sposobnog stanovništva na 25,73 odsto, dok među mladima iznosi 55,06 odsto.

Isti izvor podseća da se Vlada u Madridu nada da će do kraja tekuće godine uspeti da stopu nezaposlenosti obori na 24,2 odsto, odnosno, na 22,2 odsto do kraja 2015. godine.

Prosečna neto zarada u Crnoj Gori u oktobru je iznosila 478 evra i bila je 1,7 puta manja od minimalne potrošačke korpe, koja je vredela 797,2 evra, objavila je crnogorska statistička agencija MONSTAT.

U odnosu na septembar, neto plata je veća 0,4 odsto a u odnosu na isti prošlogodišnji mesec porasla je 0,6 odsto, prenose crnogorski mediji.

Ukoliko se ima u vidu da su potrošačke cene u oktobru u odnosu na septembar porasle 0,1 odsto, proizilazi da su neto zarade u istom periodu zabeležile realan rast od 0,3 odsto, dodaje se u saopštenju.

Rast prosečne neto plate u oktobru u odnosu na prethodni mesec ostvaren je u gradjevinarstvu (4,8 odsto), u sektoru nauke i tehnike (4,1 odsto), saobraćajnoj delatnosti (3,4 odsto), snabdevanju energentima (2,5 odsto), poljoprivredi (1,4 odsto), umetnosti, zabavi i rekreaciji (1,3 odsto) i kod usluga smeštaja i ishrane (0,8 odsto).

Pad je zabeležen u sektoru ostalih uslužnih delatnosti (15 odsto), administrativnim delatnostima (6,3 odsto), snabdevanju vodom (4,2 odsto), poslovanju s nekretninama (2,8 odsto), rudarstvu (1,9 odsto), trgovini na veliko i malo (1,7 odsto), informatičkoj branši (1,5 odsto), finansijskoj delatnosti i osiguranju (1,0 odsto), preradjivačkoj industriji (0,7 odsto) i obrazovanju (0,4 odsto).

Prosečna mesečna neto plata u Bosni i Hercegovini za septembar ove godine iznosila je 826 konvertibilnih maraka (KM), odnosno 422 evra, i nominalno je niža 1,4 odsto u odnosu na decembar 2013, saopštila je Agencija za statistiku BiH.

Prosečna septembarska neto plata je u odnosu na isti mesec prošle godine ostala ista, prenosi Fena.

Najniža prosečna neto plata od 527 KM bila je u hotelijerstvu i ugostiteljstvu, u građevinarstvu je iznosila 532 KM, a u administrativnoj i pomoćnoj uslužnoj delatnosti 538 KM.

U finansijskom sektoru i osiguranju prosečna neto plata u posmatrnom mesecu bila je 1.324 KM, u proizvodnji i snabdevanju energentima 1.312 KM, a u sektoru informacija i komunikacija 1.231 KM.

Nastavak na B92...