Izvor: Studio B, 17.Avg.2011, 12:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šoškić: Nove mere za novu krizu
Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić izjavio je da su stroga budžetska kontrola i deficit u zacrtanim okvirima najvažnije mere za ublažavanje eventualnih posledica nove ekonomske krize.
Potrebno da Srbija pokaže da ima realno rešenje za jaz između rashoda i prihoda, kako bi dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) bio postignut, rekao je Šoškić za RTS.
On je ocenio da događaji na međunarodnom nivou mogu uticati na planove Srbije, kada >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << je reč o privrednom rastu i padu inflacije, ali je naglasio da je važno što su eventualni uticaji predvidivi, pa se pravovremenim merama mogu ublažiti.
"Kada analiziramo posledice nove ekonomske krize, treba imati u vidu da Srbija teži da ostvari rast ekonomske aktivnosti kroz izvoz. Ako naši potencijalni partneri koji bi trebalo da budu glavni uvoznici naših proizvoda i usluga imaju ekonomskih problema, teža je realizacija tih nastojanja da povećamo izvoz i na taj način i privredni rast", rekao je Šoškić.
On je ukazao da u tom smislu treba biti konzervativan i računati na nepovoljne scenarije.
Prema njegovim rečima, drugi značajan uticaj jeste taj što kada se pojavi kriza u evrozoni ili u američkom dolaru, raste riziko premija i za zemlje u obodnoj zoni, kakva je i Srbija.
"Rast riziko premije za našu zemlju može predstavljati ozbiljan izazov i otuda je važno da sa naše strane učinimo sve da taj rast bude što manji i sa manjim negativnim ekonomskim posledicama", rekao je Šoškić.
On je izjavio da je veoma zadovoljan ishodom nedavnog sastanka o merama koje bi ublažile eventualne posledice nove krize, na kome je postignut visok stepen saglasnosti o dijagnozi trenutnog stanja i koje su mere koje bi trebalo preduzeti.
Naglasio je da su to mere koje su već bile u planu, a to je stroga budžetska kontrola, pre svega tekućih rashoda, strogo pridržavanje zakona o budžetskom sistemu i domena koji se tiče fiskalne odgovornosti, odnosno da budžetski deficit ove i narednih godina bude u zacrtanim okvirima.
"Veoma važno je i što imamo aranžman sa MMF, koji je neka vrsta legitimacije naše zemlje kao kredibilne države koja je u stanju da upravlja svojim finansijama. To je važno, jer je upravo kriza koja se događa, kriza javnog duga", istakao je Šoškić.
Prema njegovim rečima, realno je očekivati pritiske sa svih strana da se odstupi od tih načela, naročito u predizbornom ciklusu.
Govoreći o eventualnim efektima krize na prognozirani pad inflacije, guverner je rekao da je inflacija već stala i da je u junu zabeležen pad indeksa potrošačkih cena koji određuje inflaciju u našoj zemlji, a da se u julu taj trend nastavio.
On očekuje da inflacija u trećem tromesečju bude na nuli ili čak negativna, kao i da na godišnjem nivou pada i da se vrati u jednocifrene okvire.
Zaključivanje aranžmana iz predostrožnosti sa MMF, jedna je od prvih mera koja bi trebalo da ublaži eventualne posledice krize, a guverner ocenjuje da je potrebno da pokažemo realna rešenja za jaz koji postoji između rashoda i prihoda.
"Tu nema prostora ni za kakvu relaksaciju sve dok ne izbalansiramo naš budžet, dok se deficit ne svede na nulu. Mi težimo da pokažemo da smo kao zemlja sposobni da trošimo koliko možemo", rekao je Šoškić.
Prema njegovim rečima, to je veoma važno sa aspekta riziko premija i našeg ugleda u međunarodnom investicionoj javnosti.
"Od toga će zavisiti i cena kojom ćemo finasirati svoj javni dug, kao i stabilnost na deviznom tržištu i u finansijskom sektoru u celini", istakao je guverner Šoškić.
