Izvor: Blic, 10.Nov.2008, 08:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Smanjiti potrošnju za 15 odsto

Svetska finansijska kriza je već došla u Srbiju i građani će morati da je osete na svojoj koži - kaže za „Blic” Kori Udovički, direktor regionalne kancelarije za Evropu i zemlje Zajednice nezavisnih država Programa za razvoj UN-a (UNDP). Bivša guvernerka NBS i ministarka energetike u intervjuu za „Blic” objašnjava da se kriza prelazi u Srbiju kroz dva kanala.



- Prvi kanal predstavlja veliko smanjenje dotoka stranog kapitala, bilo kroz >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kredite ili direktne investicije. Strane investicije su nam ovih godina omogućavalo da trošimo znatno više od vrednosti nacionalnog dohotka. Drugi kanal predstavlja pad potražnje koja će da prouzrokuje problem u plasiranju naših proizvoda u inostranstvu. Smanjenjem izvoza smanjujemo mogućnost finansiranja našeg uvoza.

Šta država treba da radi kako bi se izborila sa ovom krizom?

- Srbija mora da se pripremi na to da u proseku smanji svoju potrošnju za 15 odsto. Makroekonomska politika mora da se prilagodi tome da se ta ušteda što manje desi kroz smanjivanje proizvodnje, već mora da se smanji onaj deo koji je išao direktno u potrošnju, što preko budžeta a što kroz kreditiranja u bankarskom sistemu. Moramo, pre svega, da promenimo odnos domaćih i stranih cena, a to znači devalvacija dinara. Znači kurs treba da klizi brže od inflacija. To bi osiguralo da smanjimo tražnju iz inostranstva i tekući deficit, a ne da „ubijamo” proizvodnju.

Priča se da evro treba da vredi 120, 160 dinara, koji je realan kurs?

- Ne mogu da dajem projekcije. Možda bi najbolje bilo uporediti plate, preračunate u evre, sa zemljama koje su nam konkurencija, pa da se na osnovu toga dođe do realnog kursa. Mi možda možemo da izdržimo nešto više plate od Bugarske i Rumunije koje su u EU, ali ne možemo da dozvolimo mnogo veće zarade. Plate moraju da ostanu na trenutnom nominalnom nivou, što znači da realno padnu.

Da li budžet za 2009. može da bude stabilizaciono-razvojni, kako govore političari?

- Može, ali samo ako onaj deo budžetskih stavki koje direktno podržavaju potrošnju ostane na istim nominalnim veličinama. Država će onda biti u poziciji da se zadužuje za investicionu potrošnju. To je bio problem proteklih godina jer je bila toliko veća ukupna potrošnja u zemlji da ste morali negde da smanjujete potrošnju da bi držali inflaciju pod kontrolom. E sada će ukupna potrošnja da se smanji jer nema priliva pa će država moći a i treba da se zaduži na investicionom planu. Naravno, to mora pažljivo da se radi jer investiranje ne sme da bude nečija politička prćija, već treba da se iskoristi ovaj momenat da se investira u onu infrastrukturu koja će omogućiti povećanje produktivnosti celoj privredi da bi država mogla lakše da otplati kredite.

Da li treba da zaključimo aranžman sa MMF-om?

- Mislim da treba. MMF treba da nam služi kao neki monitor da li su nam je politika koju vodimo dobra. S druge strane, MMF nam treba da popuni naše znanje. Sada prolazimo kroz stvari kroz koje nismo nikada ranije. Nikada mi nismo ulazili u krizu sa jake finansijske pozicije kao što sada imamo. Mi smo se pedeset godina mučili sa inflatornim makroekonomskim krizama koje su stalno bile izazvane kroz prelabavu monetarnu politiku. Sada imamo potpuno suprotan slučaj. Niko nema iskustvo upravljanja s tim. Zašto da ne razgovaramo sa ljudima koji ga imaju.

Da li je novac štediša u bankama siguran?

- Vrlo je jasno da centralna banka vodi transparentu politiku i ima rezerve za potpuno pokriće sve štednje. Našoj vladi je bilo potrebno malo vremena da se osvesti kolika opasnost preti od ove krize. Ali što se monetarnih rezervi tiče, stojimo u vanredno čvrstoj situaciji. Po svakom standardu koji važi na zapadu, naš bankarski sistem je čak i prekapitalizovan.

Neobavešteni ekonomisti

Da li je naš bankarski sistem stabilan i šta mislite o upozorenjima nekih ekonomista da građani treba da povuku novac sa štednje?

- Zapanjena sam takvom neobaveštenosti pojedinih ekonomista. U zemljama sa mnogo slabijim bankarskim sistemima nijedan ekonomista ne bi izašao da priča ljudima da vade pare iz banke. To je u ekonomskoj kulturi jednako ubistvu. Poznata je Ruzveltova izjava kada je bio izabran za predsednika usred velike krize da jedino čega treba da se plašimo jeste strah. A oni su došli da seju strah. Panika i u najstabilnijoj ekonomskoj situaciji može da izazove teške posledice. To je bila takva neodgovornost da ja ne mogu da verujem da su to sebi pojedini ekonomisti dozvolili.

Globalno preuređivanje

Kakve će posledice kriza imati na odnose među državama u svetu?

- Svet ide u novom, nepoznatom pravcu. Intervencije i uloga države kao što je bilo u Americi, Britaniji, Francuskoj i ostalim zemljama su bez presedana. Veličina intervencije koja je bila potrebna dolazi zbog toga što je ekonomija postala globalizovana. Sve je počelo u Americi, ali se prelilo na ceo svet. Svi su učestvovali. Rizik američkog tržišta nekretnina, koje je bile najneregulisanije, prelio se na čitav svet. To je posledica procesa globalizacije koji je nepovratan. I sada treba da se krene u mnogo intenzivniju saradnju oko nove regulative. To će morati da se dogovara na globalnom nivou. Mora da dođe do novog globalnog preuređivanja i mi moramo da shvatimo koje je naše mesto i da počnemo da igramo aktivniju ulogu u tom procesu, što su druge zemlje, naše veličine, poput recimo Slovačke, već uradile.

Nastavak na Blic...

Mondo: Udovički: Finansijska kriza došla i u Srbiju

Radio Televizija Vojvodine: Udovički: Finansijska kriza stigala i u Srbiju

Poslovni magazin: Svetska finansijska kriza došla u Srbiju