Izvor: GdeInvestirati.com, 15.Sep.2014, 09:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slovenci traže spas u ličnom bankrotu
LJUBLJANA - U poslednjih šest godina više od 6.800 Slovenaca je bankrotiralo. Broj je porastao ove godine, nakon zakonskih promena koje su omogućile lakše i brže pokretanje postupka.
Javno ne žele govoriti. No, u četiri oka, svakoga dana pravni savet advokata Suzane Kundije traži sve više ljudi koji žele pokrenuti lični stečaj.
Određeni profil, kaže, ne postoji. Ima i mladih i starih. No, dugovi im se uglavnom kreću oko nekoliko desetina hiljada >> Pročitaj celu vest na sajtu GdeInvestirati.com << evra.
"Imamo korisnike koji su nagomilali dugove zbog gubitka posla, prevelikih ili kredita u švajcarskih francima. Imamo i suvlasnike propalih preduzeća koji su za dugove odgovarali vlastitom imovinom", kaže Kundija.
U stečajnu masu sva imovina
"Broj osoba koje su započele lični stečaj u Sloveniji oštro raste. Cele prošle godine to je učinilo 879 osoba, a do kraja osmog meseca ove čak 2.492. No, to ne znači da je sve više onih koji ne mogu plaćati svoje dugove. Upućeni porast objašnjavaju time da od kraja prošle godine osoba koja sama zatraži lični stečaj, ne mora unapred platiti trošak postupka od gotovo dve hiljade evra, već se on kasnije naplaćuje iz stečajne mase", izveštava reporterka Al Jazeere Jasmina Kos.
A u stečajnu masu, iz koje se potom naplaćuju svi poverioci, ulazi sva imovina.
Osobi u bankrotu ostaje 70 posto minimalne plate, što je oko 600 evra, te primanja poput invalidnine i naknada za porodilje. Krov nad glavom, ne.
"Možda to zvuči grubo, ali činjenica je da se ta osoba dovela u situaciju u kojoj ne može plaćati dugove. A pravni sistem u Sloveniji daje prednost poveriocu. U suprotnom bi došli do čudne situacije, da bi neko sačuvao krov nad glavom, a s druge strane ostao dužan", objašnjava Marko Zeman, predsednik Komore stečajnih upravnika Slovenije.
Nadzor nad finansijama preuzima stečajni upravnik. Osoba ne sme otvarati nove bankovne račune niti kartice, kao ni prodavati nekretnine i pokretnine.
Otpisani dug na teret budžeta
Ako je nezaposlena, mora aktivno tražiti posao. I tako dve do pet godina, u zavisnosti koliko je potrebno da otplati dugove. Deo se, ipak može otpisati.
"O tome odlučuje sud, ako to dužnik zatraži. Uslovi su da nije bio osuđen za kazneno delo vezano uz ekonomski kriminal, da u poslednje tri godine nije, na primer, zatajio porez, da mu u poslednjih deset godina nije bio opraštan dug", kaže Andreja Lang iz slovenskog Ministarstva pravosuđa.
Otpisani dug, kao delom i troškovi postupka, tako padaju na teret državnog budžeta, odnosno svih građana Slovenije, koji ga pune.
No, osnovni cilj ličnog bankrota, o kojem već mesecima razmišlja i hrvatska Vlada, je pružiti zaduženim građanima novu šansu, a poverenicima vratiti barem deo duga.
Nastavak na GdeInvestirati.com...
