Izvor: Politika, 17.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slovenačko obećanje samo za tugovanje
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 17. januara – Slovenija uoči početka pregovora o sklapanju socijalnog sporazuma sa Srbijom mora da „sprovede unutrašnjopravni postupak”, koji nije ni na početku, saznaje „Politika” u Ministarstvu rada u Ljubljani. Stav Slovenije je da ti pregovori sa Beogradom formalno nisu ni započeti (iako jesu još 2001, ali to je bila SRJ), niti pomenuto ministarstvo ima mandat slovenačke vlade i parlamenta da pregovorima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pristupi. Zato još nije formiran ni pregovarački tim.
Situacija je gora nego pre sedam godina, kada su pokrenuti bilateralni razgovori kojima bi bili namireni zakinuti slovenački penzioneri u Srbiji, kako nam je lane otkrio državni sekretar Marko Štrovs, koji je prisustvovao prvoj sesiji.
Zašto je onda ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić prošlog petka, usred Ljubljane, pred masom slovenačkih i stranih novinara koji budno prate slovenačko predsedavanje Evropskom unijom, izrazio zadovoljstvo početkom pregovora o sporazumu o socijalnoj zaštiti?
Ministar je propustio priliku da domaćine javno podseti na obavezu koju imaju prema 11.000 zakinutih penzionera u Srbiji, a Jeremićev domaćin i šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel, naravno, nije demantovao kolegu iz Srbije.
Da podsetimo, slovenačka ministarka rada Marjeta Cotman je 27. novembra prošle godine iznenadila gosta iz Srbije ministra Rasima Ljajića (koji je u Sloveniju doputovao u dobroj veri da će sporazum bar parafirati). Ona je tada rekla da „zbog nastanka dve nove suverene države” (dakle zbog nestanka Savezne Republike Jugoslavije i nastanka Republike Srbije i Republike Crne Gore), sve kreće ispočetka. Kako su vašem dopisniku objasnili ovdašnji pravni autoriteti, slovenački potez otkriva da vlada premijera Janeza Janše ne priznaje Srbiju kao sukcesora SRJ, već gura Beograd u isti položaj kao Podgoricu, tretirajući Srbiju kao „novonastalu državu” na Balkanu.
Pomak je utoliko što je slovenačka strana Ljajiću dala svoj predlog „novog okvira socijalnog sporazuma”, za koji je očekivala da će predstavnici Srbije imati mnoštvo primedaba, čime bi se budući pregovori razvukli na „bajkovit broj godina”, bar sedam, koliko su trajala natezanja sa „prijateljskom Bosnom”. Fraza o „novom” tekstu predloga sporazuma (iako je to prvi tekst koji je srpska delegacija uopšte videla) potvrđuje informaciju da je Ljubljana u igri imala prvo drugačiju verziju, a onda je odlučila da proba sa onom na koju Zagreb ili Skoplje, na primer, nikad ne bi pristali.
Treba podsetiti i da je Rupel 24. oktobra u Beogradu, propitivan o sudbini zakinutih penzionera, obećao da će 27. novembra, prilikom Ljajićeve posete, početi pregovori o „socijalnom sporazumu koji će biti zaključen u najkraćem mogućem roku”. Da su Rupelova obećanja kvaliteta poput poslovice „obećanje, ludom radovanje”, koju slovenački ministar rado citira novinarima kako bi opisao način razmišljanja u Srba, dokazuje činjenica da Cotmanova u vreme Ljajićeve posete nije „imala mandat da pregovara, a još manje da išta potpisuje”. Zato je glatko odbila i Ljajićev predlog da slovenački tekst oboje parafiraju takav kakav je – odmah.
Portparolka slovenačkog ministarstva rada Terezija Trupi potvrđuje da, ni dva meseca od susreta Ljajić–Cotman, Slovenija nije povukla nijedan potez, niti usvojila ijedan od preko potrebnih dokumenata kako bi ubrzala sklapanje sporazuma koji je uslov da Ljubljana ispoštuje obavezu koju izbegava već 16 godina. Iako je srpska strana ispunjena optimizmom (ekipa ministra Ljajića je slovenačkoj strani već uručila nešto malo primedaba na ponuđeni tekst) i realizmom (pošto Slovenija nema vremena da usred vođenja Unije brine o srpskim penzionerima), nejasno je zašto je ministar Jeremić u Ljubljani hvalio nešto što nije ni u zametku.
[objavljeno: ]
.jpg)
