Izvor: Glas javnosti, 15.Okt.2008, 12:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Skuplji i krov nad glavom

BEOGRAD - Zbog novog rasta euribora, kamatne stope po kojoj vodeće evropske banke međusobno pozajmljuju novac, neke banke u Srbiji korigovale su kamate i rate stambenih kredita. Prošlog meseca euribor je iznosio 5,16 odsto, a nedavno je dostigao 5,44, pa su za tu razliku poskupeli i zajmovi. Međutim, moguće je da će “beskućnici” ipak imati sreće zato što je juče euribor pao, pod uticajem plana Evropske unije za spasavanje finansijskog tržišta koji predviđa upumpavanje 1.000 milijardi >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << evra u bankarski sistem. To znači da bi dužnicima rate mogle da padnu pošto mnoge banke kamate ne usklađuju sa euriborom svakog meseca, već ili kvartalno ili čak polugodišnje.

Ipak, u ovom trenutku, oni koji tek nameravaju da uzmu kredit za stan teško da mogu da računaju da će pronaći banku koja će im ponuditi kamatnu stopu manju od 6,6 do sedam odsto, na evro kredite, osigurane kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, a većina traži još veće kamate od tih.

Ove godine u Srbiji je zabeležen izrazito veliki rast stambenih kredita, pa je NKOSK samo u protekli mesec dana osigurao zajmove u vrednosti od čak 96,7 miliona evra.

OBAVEZE SE PREBIJAJU

U slučaju stečaja ili likvidacije banke, dužnik je u obavezi da izmiruje svoje obaveze u skladu sa zaključenim ugovorom o kreditu, kao i da plaća ugovorenu kamatu. Ako građanin ima i štednju u istoj banci međusobne obaveze se prebijaju. Tako, ako na primer klijent u banci koja je otišla u stečaj ima na računu 4.000 evra za koje mu pripada kamata od 300 evra, njegovo potraživanje od banke je 4.300 evra. Ako istovremeno ima i kredit od 2.000 evra prebijanjem se dobija potraživanje građanina od 2.300 evra koje se isplaćuje u roku od 30 dana.

DEPOZITI OSIGURANI DO 3.000 EVRA

Srbija osigurava depozite građana do najviše 3.000 evra. Sve banke su obavezne da osiguravaju štednju građana kod Agencije za osiguranje depozita, koja je dužna da u slučaju stečaja banke u roku od 30 dana svim deponentima isplatiti tu sumu. Zaključno sa avgustom, ukupan maksimalni iznos depozita građana koji bi trebalo da se isplati na ime tog osiguranog iznosa kada bi, kojim slučajem, sve banke u Srbiji istovremeno otišle u stečaj iznosi 99,5 milijardi dinara. Isplata osiguranih iznosa vrši se iz Fonda za osiguranje depozita, čija se sredstva formiraju od početnog uloga iz budžeta Republike Srbije, redovnih premija osiguranja koje na svaka tri meseca plaćaju sve banke, inicijalnih premija koje plaćaju banke koje počinju da rade u Srbiji, donacija, prihoda od ulaganja sredstava i drugih izvora.

Ovako velika tražnja podstiče i visoku cenu nekretnina i održava visoke kamate. U slučaju da evropske monetarne vlasti ne uspeju da zaustave krizu, moglo bi da dođe čak i do pada cena stambenog prostora. Nastavak krize bi, naime, doveo do viših kamatnih stopa, zbog toga što bi domaće banke sve teže i sve skuplje pristupale svežem kapitalu u inostranstvu, što bi moglo da odvrati deo građana od kupovine stana i time smanjiti potražnju. Istovremeno, povećana stambena izgradnja trebalo bi da doprinese rastu ponude i da time takođe obori cene.

Ipak, veliko je pitanje da li će se ovakav scenario i ostvariti, naročito zbog toga što su građani Srbije do sada pokazali veliku toleranciju prema visini kamata koje plaćaju, kao i zbog neizvesnosti oko toga da će se nastaviti povećana izgradnja, ako dođe do smanjenja tržišta usled pada u kreditiranju stanovništva.

Treba napomenuti da srpske banke ne planiraju da povećaju kamate u onom delu koji nije vezan za euribor, što znači da uprkos krizi, bar za sada, ne žele da eventualni pad u kreditiranju kompenzuju većim maržama.

Srbija je 6-9 meseci iza rastuce financijske krize u svetu, i sta god mi hteli / radili kriza ce doci. A onda ce onih 6-7 milijardi eura godisnjeg deficita doci na naplatu - kurs eura mnogo veci, krediti skupi ili ih nema, kupovna moc opala a srpski balon nekretnina pukao.

Nastavak na Glas javnosti...