Izvor: B92, 22.Sep.2011, 06:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Siva ekonomija pojede deset mostova
Beograd -- Najmanje milijardu i po evra srpski budžet gubi zbog nenaplaćenih poreza na transakcije koje se odvijaju u sferi sive ekonomije.
Kroz sivu zonu godišnje prođe između četiri i pet milijardi evra, što je više od trećine ukupne godišnje razmene roba i usluga u Srbiji.
Kad bi Srbija ubrala bar trećinu poreza od onog što sada propušta da naplati, manjka novca u državnoj kasi ne bi ni bilo. To, dakle, znači da bi bilo više novca koji bi mogao da se koristi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za investicije, zdravstvo, obrazovanje, socijalna davanja...
Primera radi, izgradnja mosta preko Ade Ciganlije, bez pristupnih saobraćajnica, koštala je oko 120 miliona evra. To znači da bi za pare koje umesto u državnoj kasi završavaju u nelegalnim tokovima, godišnje moglo da se izgradi više od 10 takvih mostova.
KAZNE KAO DA I NE POSTOJE
U istraživanju je razmatran i problem sankcija prema akterima sive ekonomije. Kazne, naravno, postoje za poslodavce koji zapošljavaju radnike na crno i kreću se od 400.000 do milion dinara. Radovan Ristanović, direktor Inspektorata za rad, kaže da ne zna nijedan slučaj u poslednjih pet godina da su kazne izrečene u tom iznosu. On dodaje i da se procesuira samo 20 odsto prijava koje inspekcija podnese, da se veliki broj postupaka obustavi, a da je naplativost kazni mala.
Istraživanje koje su od maja do jula 2011. godine uradili Privredna komora Srbije, USAID, Unija poslodavaca, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj i Američka privredna komora, ukazuje na zaključak da od uvođenja fiskalizacije 2003. godine, država nije sprovela ozbiljne mere za ograničavanje sive ekonomije, osim sporadičnih i delimičnih inspekcijskih kontrola.
Jedan od zaključaka upućuje i na to da je potrebno formirati centralni registar za uvezenu robu (sirovine, repromaterijal, gotovi proizvodi) preko kojeg bi bio kontrolisan ulaz robe na graničnim prelazima i distribucija do skladišta i prodajnih centara. Time bi bila onemogućena pojava robe "na ulicama”.
Obim nelegalnog poslovanja u Srbiji je sa 34 odsto u 2008. godini, porastao na 40 odsto BDP-a. Sive ekonomije, naravno, ima i u razvijenim zemljama EU, ali je njen udeo prosečno 15 odsto BDP-a.
Opterećenja poslovanja i visoki porezi i doprinosi označeni su kao glavni uzrok visokog nivoa sive ekonomije i rada na crno u Srbiji. Svaki peti anketirani, kako kažu u Uniji poslodavaca, uključen je u neki vid neformalnog rada, dok se od onih koji su formalno zaposleni svaki deseti angažuje i u zakonski "nepokrivenom” sektoru. Među nezaposlenima čak 55 odsto izvor egzistencije nalazi u radu na crno.
Procena je da je broj ljudi angažovanih u sivoj ekonomiji između 650.000 i milion. Siva ekonomija najviše je prisutna u trgovini sa učešćem većim od 30 odsto, ugostiteljstvu i turizmu oko 30 odsto, građevinarstvu od 10 do 12 odsto i u ostalim raznovrsnim uslugama oko 15 odsto.
Nelegalna trgovina odvija se kroz različite kanale, a najviše su zastupljeni: prodaja putem oglasa, prodaja na pijacama, u neprijavljenim radnjama, na improvizovanim tezgama na ulici, ilegalnim distributivnim centrima ili prodaja na kućnom pragu. Čak 54 odsto prometa u sivoj zoni, kako navode iz USAID-a, otpada na kineske trgovine.
"Logično je da poreska služba svake države zna koliko je poreza naplatila, ali uglavnom je u domenu pretpostavke koliko je para po tom osnovu promaklo. Oni koji posluju u sivoj zoni godišnje iz Srbije "'odnesu' po nekoliko mostova", tvrdi Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća.
Ako država nastavi sa dosadašnjim odnosom prema utajivačima, porez će se, kako kaže, plaćati „na dobrovoljnoj bazi”, kao članarina u kulturno-umetničkom društvu.
