Izvor: B92, 03.Apr.2015, 16:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Siromaštvo se širi na zapad Srbije

Siromaštvo se s juga seli ka zapadu Srbije, a pokazatelj je prosečna zarada, koja se bliži tradicionalno najmanje platežno sposobnim delovima zemlje.

Podaci kojima raspolaže Republički zavod za statistiku pokazuju da je u prva dva meseca ove godine na vrhu liste opština sa najnižim primanjima bila varošica na krajnjem jugu zemlje Medveđa, naredna dva najsiroma[nija mesta u februaru bila su Priboj i Ljig, a sledio ih je Golubac.

Prema zvaničnim podacima, ubedljivo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prvo mesto i najtanje koverte tokom 2014. godine imali su upravo zaposleni u Golupcu. Njihov mesečni prosek plate bio je 26.956 dinara. Sledili su ih "južnjaci" iz Vranjske Banje, Trgovišta i Bele Palanke, dok se u društvu najlošije plaćenih našla i Osečina.

Čak 43,2 odsto žitelja Srbije živi u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti, pokazala je anketa Republičkog zavoda za statistiku o prihodima i uslovima života u 2014. Stopa rizika od siromaštva iznosi 25,6 odsto - reč je o ljudima koji nisu nužno siromašni, ali imaju povećan rizik da to budu. Siromaštvo najviše preti mlađima od 18 (skoro trećina je u riziku), a najmanje starijima od 65 (na pragu bede je oko 20,7 odsto njih).

“Prilikom upoređivanja podataka o visini prosečnih zarada treba imati u vidu metodologiju, prema kojoj prosečna zarada predstavlja prosek isplata u posmatranom mesecu, a ne za mesec”, ističe Veselinka Škiljević, načelnica odeljenja za statistiku zaposlenih i zarada.

“To znači da dinamika isplata utiče na visinu prosečne zarade u mesecu. Tako je u Priboju, zbog isplate zaostalih zarada za više meseci, prosečna januarska zarada bila veća za 134 odsto od one u decembru. Sledećeg meseca je taj isti Priboj imao samo redovne isplate, pa je februarski prosek bio za 61 procenat manji od januarskog”. objašnjava ona.

Najbolje je, smatra naša sagovornica, analizirati prosečne zarade, koje se odnose na više meseci, jer se u dužem periodu eliminiše uticaj mesečne dinamike isplata. Mesečni pokazatelji se ne mogu uzimati u obzir kada se razgovara o nivou razvijenosti neke teritorije, jer su često rezultat raznih sezonskih uticaja.

Sociolog Dragana Dinić smatra da se siromaštvo širi Srbijom i da nije čudno da su plate sve niže i u opštinama centralne i zapadne Srbije.

“Medveđa je područje izloženo migracionim kretanjima, a radno aktivni odlaze iz tog kraja u potrazi za boljim životom, pa su zvanične plate jako niske”, kaže Dinićeva. “U istočnoj Srbiji je još gore, tamo nijedna fabrika ne radi, a prosek drže jedino gastarbajteri. Ništa nije čudno kad je privreda zamrla u celoj zemlji”, ističe ona.

Prosečna bruto zarada isplaćena u Srbiji u februaru 2015. godine iznosila je 58.992 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u januaru 2015. godine nominalno je veća za 8,8 i realno za 7,8 procenata. Taj iznos bez poreza i doprinosa za isti mesec iznosio je 42.749 dinara. Februarski prosek nominalno je manji za tri procenata, dok je realno to smanjenje na nivou od 3,8 procenata u odnosu na isti mesec lane.

Dvomesečni prosek za januar i februar ove godine u poređenju sa istim mesecima u 2014. godini takođe je manji nominalno za 0,1, odnosno realno za 0,5 procenata, objašnjavaju u Zavodu za statistiku.

Nastavak na B92...