Izvor: B92, 06.Dec.2011, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Siromašniji smo 30 % za godinu dana
Beograd -- Cene u Srbiji, zvanično, padaju iz meseca u mesec, ali hrana i svakodnevne potrebe građana ne prate ukupna kretanja.
Potrošačka korpa, statistički ideal zadovoljavanja potreba jednog domaćinstva, ostaje i dalje nedostižna većini građana Srbije.
I dok su pojedine osnovne namirnice nedavno pojeftinile, malo Politikino istraživanje i poređenje cena desetak artikala decembar 2011. i 2010. godine, pokazuje da su cenovnici ipak nastavili da „proklizavaju” >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i u ovoj godini koja je na izmaku.
U toku cele 2011. godine, plata je "jurila" prosečnu potrošačku korpu. tako je, prema poslednjim podacima koje je objavilo Ministarstvo trgovine i poljoprivrede, potrošačka korpa u avgustu vredela 55.548 dinara i za njeno pokriće bilo je potrebno 1,48 zarada.
Nije, međutim, ni sve u cenama u supermarketima. Ukoliko u jednačinu ubacimo i rast cena usluga, komunalija i energenata, moramo zapitati – čime Narodna banka Srbije meri godišnji rast inflacije.
"Ne verujem da bi u narednoj godini rast plata mogao da isprati rast cena. Građani i u 2012. godini mogu da očekuju prazniju korpu i platu koja će verovatno biti jedino nominalno veća, a realno manja. To znači da bi zarade mogle da budu veće u brojevima, ali će manje vredeti, odnosno manje artikala će moći da se kupi. Osim toga, očekuje se i da bi mogao da poraste broj građana koji će imati smanjenje prihoda", procenjuje Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište.
On dodaje da su male šanse da će u toku sledeće godine Narodna banka Srbije odlučiti da skida inflaciju ispod dvocifrenog nivoa.
Upitan šta to znači za običnog potrošača, Stevanović objašnjava:
"Za običnog građanina to znači da će plata i dalje gubiti trku sa cenama".
U potrošačkim organizacijama tvrde da svakodnevno prate dešavanja na tržištu, kretanje cena u maloprodaji i efekat koji to može da ima po ionako loš standard građana.
"Prema podacima kojima raspolaže naša organizacija, mi smo siromašniji za 30 odsto nego pre 12 meseci. Zvanični podaci o rastu cena to će verovatno osporiti", kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
On smatra da osim poređenja u supermarketima, treba uzeti u obzir i povećanje cena komunalija, enrgenata, stalna poskupljenja goriva i raznih usluga.
"Tako smo došli do zaključka da smo siromašniji za 30 odsto", kaže Papović.
"Cene u Srbiji su već prenapregnute i podignute do maksimuma. Kupuje se samo osnovno iako trgovci to kriju i samo onaj ko želi da mu market ostane prazan, može i dalje da podiže cene", upozorava Papović.
