Izvor: Politika, 24.Avg.2010, 00:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sindikati najavljuju vruću jesen

Iz kabineta premijera Cvetkovića još nema odgovora kada bi mogli da počnu pregovori s ostalim članovima socijalnog dijaloga

Smanjenje penzija i produženje radnog veka, po recepturi Međunarodnog monetarnog fonda, ozlojedili su sindikate, i to u tolikoj meri da su se prvi put u istoriji ujedinili i sada zajedno kuju planove za vruću jesen. To što je novi predlog Zakona o penzionom i invalidskom osiguranju stigao pred poslanike, a da je bio sklonjen od očiju Socijalno-ekonomskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << saveta, samo je kap koja je prelila čašu, jer je atmosfera u srpskoj privredi odavno dovedena do tačke ključanja. Sindikalni lideri već mesecima upozoravaju da su prosečne zarade najniže u regionu, da je od početka krize podeljeno oko 150.000 otkaza, da se privreda guši u nelikvidnosti, da je standard pao za oko 30 odsto, a da nas poskupljenje osnovnih životnih namirnica tek čeka.

– Vlada nije sposobna da zaustavi rast cena koje sama kontroliše. Nemamo kolektivni ugovor koji bi zaštitio radnike od poslodavaca koji im ne uplaćuju doprinose, ne prijavljuju ih, niti im dozvoljavaju korišćenje godišnjeg odmora i bolovanja – kaže Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS).

Na radikalizaciju protesta odlučio se nakon što je uvideo da je dogovor države, poslodavaca i sindikata od pre nekoliko meseci, kada su se okupili u Domu sindikata, ostao samo mrtvo slovo na papiru.

– Mešovita radna grupa koja je tada formirana nijednom se nije sastala, a koliko vlada poštuje dijalog pokazala je time što je sporni zakon o penzijama uputila u parlament preko noći. Nećemo odustati od toga da se u novom zakonu o penzijama nađe klauzula po kojoj prosečna penzija neće pasti ispod 60 odsto prosečne zarade. Takođe ćemo insistirati da pet, šest hiljada bivših zaposlenih, koji su proglašeni tehnološkim viškom i nalaze se na birou rada, ne postanu socijalni slučajevi – naglašava Orbović i dodaje da je rešenje u povlačenju zakona iz procedure ili da se predlozi sindikata, kroz amandmane, nađu u konačnoj verziji zakona.

Kada je ovaj zakon u pitanju, Orbović ističe da je na veće razumevanje naišao u kancelariji MMF-a u Beogradu nego u Nemanjinoj ulici.

Međutim, Ranka Savić, predsednica Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata koji su potpisali Protokol o saradnji s ostalim sindikatima kojim se zahtevaju hitni pregovori s vladom, sumnja da će sve njene kolege biti spremne da idu do kraja.

– To zavisi najviše od toga ko šta može da izgubi. Neko možda nije spreman da ulazi u sukob s vladom ako zna da će ostati bez para za socijalni dijalog. A to nisu male pare. Mi tu nemamo šta da izgubimo. To će biti ispit za sve sindikate, a onaj ko poklekne moraće da snosi odgovornost za to – kaže Savićeva.

Spisak njenih primedaba na ovaj zakon nešto je duži od Orbovićevog. ASNS traži da uslov za penzionisanje žena ne mogu da budu i godine starosti i povećanje radnog staža. Savićeva takođe insistira da poslodavci koji ne uplaćuju doprinose zaposlenima budu kažnjeni tako što će te neispunjene obaveze platiti ličnom, a ne imovinom firme. Ona očekuje da će do kraja nedelje sindikalni lideri sesti za sto sa premijerom i pokušati da nađu kompromis.

Poziva od premijera za susret sa sindikatima za sada još nema, kaže ona. 

Kritikama o predlogu novog zakona o penzijama pridružuje se i Savez penzionera Vojvodine koji nije dobio podršku Saveza penzionera Srbije. Milan Nenadić, predsednik ove asocijacije, ne slaže se sa predlogom da se posle 2012. godine penzije povećaju samo ukoliko ekonomski rast bude veći od četiri odsto. Naš sagovornik insistira da, bez obzira na to koliko BDP bude rastao, penzioneri mogu da računaju da će dobiti povećanje ravno polovini rasta bruto domaćeg proizvoda. Plus, stopa inflacije.

– Premijeru Cvetkoviću je upućeno pismo u kome se insistira na izmenama postojećeg zakona – kaže  Nenadić.

Sindikalni lideri zameraju potpredsedniku vlade Jovanu Krkobabiću što je novu formulu za obračun penzija oročio samo do sledećih izbora, odnosno do kraja 2012. godine – pitajući se zašto se reforma sprovodi kada nema dugoročnog rešenja.

Predstavnici različitih udruženja privrednika slažu se da je situacija pregrejana, ali rešenje ne vide na ulici, već za pregovaračkim stolom.

– Bolje je tri dana razgovarati, nego jedan sat štrajkovati – ubeđen je Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore. – Bez obzira na to što je prethodni dogovor poslodavaca, države i sindikata propao, uveren sam da je razgovor jedino rešenje. Nije dobro da se, kad je o protestima reč, takmičimo sa Grcima. To bi samo produbilo probleme – kaže Bugarin.

On dodaje da je situacija u privredi proključala još krajem 2008. godine i da im je „vrućina” čak i zimi kad su temperature ispod nule.

Isto misli i Dragoslav Rajić iz Unije malih i srednjih preduzeća.

– Da Zoran Drakulić više nije većinski vlasnik „Ist pointa” svi su već čuli, jer je reč o velikom biznisu. Kako li je onda malima, ako je najvećima ovako teško. Prema našim podacima, otkako je kriza krenula, oko 1,5 milijardi evra iz Srbije izneto je kroz investicije u druge zemlje. Uslovi poslovanja su nepovoljni i zato mali i srednji preduzetnici godinama odlaze iz zemlje – zaključuje Rajić.

A. Nikolić

J. Petrović

objavljeno: 24.08.2010.

Nastavak na Politika...

S media: Sindikati najavljuju vruću jesen