Izvor: B92, 20.Feb.2012, 11:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sindikati bolje posluju od firmi
Beograd -- Borba za interese radnika i obespravljenih se isplati, što pokazuju finansijski rezultati najvećih sindikata u Srbiji, koji posluju bolje od mnogih preduzeća.
Sudeći prema njihovim statutima, ulažu u investicione fondove, poseduju hartije od vrednosti, stiču prihode od akcija, kamata, poslovanja i marketinga, a iznajmljuju i poslovne prostore.
Srbija ima čak 26.000 sindikata, a toliko ih ima retko koja država na svetu.
Teško je naći >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tačan podatak o broju radnika učlanjenih u sindikalne organizacije. Ukoliko se to pitanje postavi vođama sindikata, odgovor bi bio da je to većina zaposlenih u Srbiji. Ipak, procenjuje se da je oko 600.000 ljudi u Srbiji član nekog sindikata, odnosno svaki treći radnik ima člansku kartu.
Ne zna se šta sve od imovine poseduje Savez samostalnih sindikata Srbije, koji je nedavno odlučio da uđe u političku arenu. Kako tvrdi Ljubisav Orbović, predsednik tog udruženja, to je javan podatak, ali ipak nije želeo da otkrije gde ga možemo naći.
Na molbu da nam ipak nabroji samo najveće objekte koje SSSS poseduje, Orbović kaže:
"Kada bih vam nabrajao šta sve posedujemo, to bi bilo kao da pišem „Rat i mir". Uostalom, ne razumem zašto vas to interesuje".
Ipak, na sajtu tog sindikata može se donekle otkriti kako se finansira i šta poseduje od imovine. U statutu stoji da „imovinu SSSS čini sva nepokretna i pokretna imovina, novčana sredstva, hartije od vrednosti i imovinska prava". Takođe piše i da se finansira od „članarina, prihoda od imovine, poslovanja i marketinga, donacija, legata, priloga, poklona i drugih sredstva". Orbović, međutim, to demantuje.
"To samo tako na sajtu piše. Mi se isključivo finansiramo od članarine i imovine", tvrdi Orbović.
Sličan je i primer Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. I u njenom statutu stoji da se, osim od članarina i donacija, finansira i od kamata, prihoda od akcija, ulaganja u investicione fonodove, provizija, prodaje nekretnina i davanja u zakup poslovnog prostora.
Ranka Savić, predsednica ASNS, poput svog kolege, to negira i kaže da ne zna zašto to stoji na sajtu njenog sindikata.
"Gotovo 90 odsto prihoda dolazi nam od članarina, a preostalo su donacije. Radimo po zakonu. Iznajmljujemo prostor. I nama je kriza, kao što je i privredi i državi", navodi Savićeva.
Nepoverenje građana
Prema poslednjem istraživanju, poverenje u sindikate u našoj zemlji blizu je istorijski najnižeg nivoa. U sindikalne organizacije veruje tek 15 odsto građana, dok je tri puta više onih koji u njih uglavnom ili uopšte nemaju poverenje.
Većina sindikata se izdržava od članarina ili donacija.
Branislav Čanak, predsednik Sindikata „Nezavisnost”, kaže da bi trebalo ispitati kako su pomenuti sindikati stvorili kapital, i to tako velik da mogu njime da pokriju troškove i još da ga obrću.
"Mi živimo u istoj državi. Imamo istog prosečnog člana. Nemamo nikakve viškove koje bismo mogli dalje da ulažemo. Kojim se to poslovima oni bave?", pita Čanak.
Ovoliki broj sindikalnih organizacija ne čudi ako se uzme u obzir dosta liberalan zakon koji omogućava registrovanje sa svega tri člana, pa se tako dešava da i u okviru jednog manjeg preduzeća ima više organizovanih sindikata. Ipak, ogromna većina nije uticajna, a još manje je reprezentativna, a neki su samo formalno zavedeni.
"Tačno je da imamo preko 20.000 sindikata. Propisi su takvi da se vrlo lako mogu registrovati. Ne verujem da ćemo ići na njihovo pooštravanje, jer, između ostalog, Međunarodna organizacija rada na to ne bi gledala blagonaklono", kaže Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike.
