Izvor: B92, 12.Apr.2016, 18:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šećerni udar: Zašto masovno dižu cene sladoleda?
Zagreb -- Poslednjih nedelja cena sladoleda u brojnim poslastičarnicama u Zagrebu je porasla.
Kunu više košta kuglica sladoleda u nekoliko poznatih lokala, a poslastičari kao glavni razlog navode veću cenu sastojaka potrebnih u proizvodnji.
Posebno ističu cenu vanile koja je neizostavni sastojak većine ukusa. Prosečna cena kuglice u Zagrebu sada se približila iznosu od 9 kuna, dok u Rijeci, Osijeku i Dubrovniku zasad nije bilo poskupljenja i kugla košta od >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 5 do 10 kuna. Poređenja radi, 2009. godine prosek za celu Hrvatsku bio je 6 kuna, dakle 50 odstomanje.
Skuplji je samo šafran
Nakon sladoleda, upozoravaju poslastičari, na red bi mogli doći i kolači, za koje se koriste iste skupe namirnice.
Zbog lošeg roda vanile na Madagaskaru, koji se smatra vodećim svetskim proizvođačem, cena ovog traženog začina među poslastičarima porasla je i do 150 odsto. Tako je vanila, nakon šafrana, postala drugi najskuplji začin na svetu.
“Pre sam kilogram vanile plaćala 300 evra, dok sada kilogram vanile plaćam 600 evra. Sva sreća pa još imam starih zaliha, no kad to potrošim, ne znam kako ću dalje. Ne želim da ugrožavam kvalitet, tako da ću verovatno morati da dignem cene svojih slastica”, ispričala je Petra Jelenić, poznata hrvatska poslastičarka.
Dodala je kako je i cena čokolade, a posebno badema, pistaća i lešnika takođe dosta porasla.
Prema rečima profesorke slastičarstva iz Ugostiteljske škole u Zagrebu, koja je želela da ostane anonimna, osnovni i glavni sastojci sladoleda su mleko, šećer, jaja i slatku pavlaku kojima se kasnije dodaju različite arome. Tradicionalni to je recept koji se i danas uči na nastavi poslastičara.
Danas možemo kupiti sladolede svih mogućih ukusa i boja, no najčešće se dele na voćne, mlečne i sladolede sa pasta bazom.
Rizik od salmonele
Upravo su praškovi spasili poslastičare od rizika od salmonele, koja je davnih godina redovno leti harala upravo zbog sladoleda. Praškaste baze zapravo garantuju poslastičarima bezbednost, ali istovremeno kupci zapravo jedu sladoled koji je vrlo sličnog, ako ne i istog ukusa bez obzira na to u kojoj ga poslastičarnici kupili. Malo je onih koji u pripremi koriste sveže voće, ali pravi sladokusci prepoznaće razliku.
“Kupci bi po ukusu trebalo da prepoznaju kvalitetniji sladoled, odnosno onaj koji se na primer pravi od svežeg voća odnosno čokolade, lešnika, pistaća ... a takva je poslastica i prehrambeno bogatija”, kaže nutricionistkinja doc. dr. Marina Krpan iz Zavoda za prepoznavanje i kontrolu sirovina i prehrambenih proizvoda Prehrambeno-biotehnološkog fakulteta.
Dodaje kako se svaki kupac može informisati o tome kakav sladoled kupuje.
.jpg)
