Izvor: Politika, 27.Jul.2009, 22:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
San o slovenačkoj plati i makedonskoj korpi
Vrednost potrošačke korpe u Srbiji nije se menjala godinu dana, u njoj je samo više jeftinijih artikala. – Regionalni trgovinski rat i osvajanje susednih tržišta utihnulo
Kako bi bio dobar život sa prosečnom slovenačkom zaradom od 917 evra i srpskim hlebom od 38 dinara. Ili sa srpskom platom snabdevati se jeftinim mesom, delikatesom, uljem, voćem i povrćem u makedonskoj prestonici.
Ali lepe želje daleko su od realnosti u kojoj živimo i mi, a i drugi građani >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bivših jugoslovenskih republika. I pored toga što prosečan Slovenac ima najvišu zaradu u regionu, na pitanje kako živi požaliće se sigurno na previsoke troškove – od računa za struju i komunalije, do zakupa stana ako se iz Celja, na primer, preselio u Ljubljanu. Makedonci, s druge strane, imaju najniže cene hrane, ali i platu od 250 evra i nizak standard sa kojim jedva podmiruju svoje potrebe.
Vrednost potrošačke korpe u Srbiji, prema statistici koju vodi trgovinski lanac Delta maksi grupa, miruje u odnosu na prošlu godinu. Ne troši se ni manje ni više. Razlika je samo u tome što se u korpi sada za istu sumu novca nalazi mnogo više artikala. To pokazuje da se više ekonomiše, da se u kupovinu ide racionalnije i da se građani češće okreću proizvodima na sniženju, ali i privatnim robnim markama koje su (oslobođene marketinga) jeftinije i do 40 odsto.
Zajedničko za sva tržišta bivše Jugoslavije jeste podatak da je regionalni trgovinski rat i osvajanje susednih tržišta utihnulo. Prevelike ambicije s početka prošle godine zamenile su skromnije investicije u širenje mreže u lokalu ili ulaganja u cene i sniženja. Na svojim lokalnim, sigurnim pozicijama, pod uticajem ekonomske krize, veliki trgovci shvatili su rizik i strategije prilagodili trenutku u kome je najvažnije naterati kupca više u svoj „atar”.
A kupac, pritisnut sve tanjim kućnim budžetom, u stanju je da obiđe i nekoliko trgovina u potrazi za jeftinijim bakalukom.
Zato ovakvo poređenje cena tako ne podrazumeva i pravu sliku tržišta. Najpre trgovinski lanci se, baš kao i kupci, okreću sve više hipermarketima i formatima trgovine u kojima su cene znatno niže, a marže sa kojima se posluje minimalne. Tržišta poput Slovenije i Hrvatske osim domaćih, tako imaju „Lidl” i „Aldi”, hard diskonte u kojima su ubedljivo najniže cene. Srbija odskora ima „Tempo ekspres”, iako je do pre godinu dana najčešće pominjano da nema prostora da cene idu još niže od onih koje su bile istaknute u hipermarketima. Pokazalo se da su kupci i te kako spremni za hard diskont što svedoče i planovi našeg najvećeg trgovinskog lanca da do kraja godine otvori čak deset „ekspresa” u Srbiji. Ostala tržišta u regionu nemaju ovaj format trgovine i građani u nabavku, prema nekim istraživanjima, idu obilazeći više objekata i kupujući isključivo artikle na sniženju.
Prema cenovnicima koje su nam dostavili dopisnici „Politike” iz gradova bivše Jugoslavije, najniže cene osnovnih životnih namirnica ima Skoplje. Tamo je kilogram juneće i svinjske šnicle u proseku 411 dinara, ulje je 99, a šećer 46 dinara. Lubenica je 15 dinara po kilogramu, a paradajz 38. Stanovnici Ljubljane i Nikšića kupuju najskuplji delikates, a Zagreba i Ljubljane hleb koji košta 76 odnosno 119 dinara. U Beogradu je najjeftinija piletina – 229 dinara po kilogramu, dok je litar ulja jeftiniji za 50 dinara od onog u Zagrebu, a košta 100 dinara manje nego u Ljubljani. Sveže meso je u Beogradu i dalje jeftinije nego u okruženju, mada se može reći da to nije rezultat jeftine proizvodnje nego činjenice da trgovci na ovoj robi smišljeno smanjuju marže da bi privukli kupce.
U čitavom regionu beleži se rast učešća privatnih robnih marki. Iako je ovaj projekat na našim prostorima zaživeo pre nekoliko godina, ekonomska kriza mu je toliko pogodovala da su rezultati očekivani tek 2010. godine već u ovom trenutku uveliko premašeni. Ekonomske prilike su doprinele tome da se kupci sve češće hvataju za ovu robu koja silazi sa linija naših najvećih proizvođača, ali pod trgovačkom robnom markom. Nije brend, kažu, ali jeste kvalitet, pošto je to jedini adut sa kojim trgovci idu protiv skupih robnih marki.
Najnižu prosečnu zaradu ima Makedonija – 250 evra, sledi Srbija sa 340, Republika Srpska 401 i Crna Gora 463 evra. U samom vrhu su Hrvatska sa 730 i Slovenija sa prosečnom zaradom od 917 evra.
J. Antelj i dopisnici
[objavljeno: 28/07/2009]
