Izvor: B92, 13.Avg.2018, 09:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Sa juga prvi put ne idu u CG, nego u BG" VIDEO
Beograd -- Glavna urednica magazina Biznis i Ekonometar Radojka Nikolić kaže da je prva polovina godine po rastu BDP-a prošla dobro i da treba videti kako će biti do kraja
„Rast BDP-a je bio 4,5 odsto u prvoj polovini godine i to je dobro krenulo, s tim što postoji vrlo značajna napomena, prošla godina je imala nizak rast BDP-a u prvoj polovini godine, tada je iznosio nešto iznad 1 odsto i veći je bio u drugoj polovini godine i važno je kako će proći u drugoj polovini >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << godine rast“, navela je Nikolićeva za Prvu TV.
Prem anjenim rečima, rast veći od 26 odsto imalo je građevinarstvo, a ta privrdna grana vuče rast još najmanje 10- ak drugih grana koje opslužuje. „To je jedan od najvećih pokretača“.
„Skoro sam bila na jugu Srbije gde su građevinci odlazili preko leta u Crnu Goru, prvi put ove godine kažu da ne idu tamo nego u Beograd i Novi Sad, što znači da se ovde mnogo više gradi i nema potrebe za odlazak u inostranstvu“, navodi Nikolićeva.
Što se tiče povećanja zarada u javnom sektoru, kaže da bi platni razredi treba da startuju sledeće godine.
„Čuli smo nezadovoljstvo jer su minimalna povećanja, tri do četiri hiljade dinara više mesečno, to je na godišnjem nivou 40 do 50 hiljada više“, navodi ona i dodaje da povećanje plata u javnom sektoru neće ugroziti budžet jer postoji suficit.
Govoreći o tenderu za prodaju PKB-a i početnoj ceni od oko 100 miliona evra, Nikolićeva kaže da se firma može prodati po ceni po kojoj može da se nađe kupaca na tržištu.
„Izračunali su da bi trebalo da košta 20.000 evra po hektaru. Odlično, samo neka nađu kupca“, kazala je ona povodom kritika d aje početna cena za PKB niska.
„Odisseja PKB-a traje od OUR-a koji je imao i banku i Imlek i Frikom., Kad smo krenuli sa tranzicijom, 5. oktobarska revolucija je donela kapitalizam a ne socijalizam, kad dođete do toga da jedna firma pravi gubitke i pre nekoliko godina je druga gradsaka vlast uzela pod svoju upravu pa je opet pravila gubitke. To je sve u sklopu rešavanja javnih preduzeća“, navel aje ona.
Podsetila je da je prodaja PKB-a pokušana već sa cenom od 300 miliona evra pa od 200 miliona evra pa je sada ponuđen po ceni od 100 miliona evra, kao i na to da postoje i dugovi koje kupac treba takođe da podmiri.
„Žao nam je da ode po niskoj ceni ali ako ne može da posluje bez gubitaka i bez subvencija, onda morate da ga prodate“, kaže ona.
.jpg)
