Izvor: TvojPortal.com, 29.Maj.2011, 02:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
STEVANOVIĆ: Jačanje dinara na staklenim nogama
Izvor: dnevnik.rs Mera Vlade Srbije kojom se poslodavci koji zaposle radnike mlađe od 30 i starije od 45 godina oslobađaju plaćanja poreza i doprinosa na njihove plate je diskriminatorska jer se ne odnosi na sve građane, kaže u razgovoru za „Dnevnik” ekonomista Aleksandar Stevanović iz beogradskog Centra za slobodno tržište. Vlada je ovom merom želela da podstakne zapošljavanje, ali Stevanović navodi da je problem to što se u Srbiji danas poslodavcima ne isplati da zapošljavaju a >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << ovom merom se, umesto uzroka takvog stanja, leče posledice.
– Država sada daje podsticaj poslodavcima da otpuste radnike čiji troškovi otpuštanja nisu veliki da bi zaposlili onog čiji su troškovi zapošljavanja relativno niski. Može se desiti da glavni efekat ove mere bude da poslodavci počnu da računaju koliko im se radnika isplati da otpuste i zaposle neke druge umesto njih i kako da to sprovedu kroz sve zamke našeg Zakona o radu da ih ne bi mnogo bolelo po džepu.
Dalje, pošto je ova mera ograničenog trajanja jasno je da ona ne može da podstakne trajno zapošljavanje. Dakle, poslodavac će zaposliti radnika kojeg inače ne bi, a taj će se, čim mera prestane da važi, ponovo naći na tržištu rada. Umesto svega ovoga, trebalo bi razmisliti zašto se poslodavcima u Srbiji ne isplati zapošljavanje. Ova mera svakako ne ulazi u red najlošijih Vladinih mera, ali definitivno neće rešiti problem nezaposlenosti. Naprotiv, mislim da zbog onoga što se zove regulatorno slepilo – neprepoznavanje posledica uredbe pre nego što se ona donese – neće doneti mnogo sreće.
Da li bi Vlada postupila ispravnije da je poreze i doprinose smanjila pravolinijski, za sve radnike?
– Uvek je bolje kada ista pravila igre važe za sve. Takođe, mnogo bi više učinili za zapošljavanje starijih od 45 ili 50 godina, koji su jedna od najugroženijih grupa u ovom smislu, kada otpremnine prilikom otpuštanja ne bi morale da se isplaćuju u skladu sa godinama staža. Danas se poslodavcima nikako ne isplati zapošljavanje sredovečnih radnika jer otpuštanje takvog zaposlenog zbog visokih otpremnina košta mnogo više od zapošljavanja nekoga ko ima 20 godina.
Pored nezaposlenosti, ogroman problem je i inflacija koja je dostigla 14,5 odsto, a guverner Narodne banke za to krivi Vladu i visoke cene hrane?
– Po tome ispada da je inflacija u Srbiji, i samo u Srbiji, prirodan fenomen koji, baš kao i novčanu masu, jedino kod nas nije moguće kontrolisati. Isto tako, Srbi izgleda jedu 10 puta više od ostalih naroda u okruženju.
Takve tvrdnje, naravno, jednostavno nisu tačne, nego bi guverner instrumente monetarne politike koje ima u rukama morao da upotrebi na drastičniji način. Mogao bi da drži inflaciju pod kontrolom ali bi to dovelo do daljeg rasta kamatnih stopa, nepovoljnijih kredita i do toga da se privreda gurne dalje u recesiju. Ima nešto istine u tome što on priča, u smislu: “Pokušajte malo da mi ne pravite tolike probleme”. Ali ima i u tome da bi te probleme zapravo sam mogao da smanji.
Kako bilo, inflacija će kad-tad usporiti, ali definitivno nije tačno da je ona prirodni fenomen koji je nemoguće sprečiti i da su za nju krive cene hrane. Pogledajmo samo zemlje u okruženju i kolika je tamo inflacija – višestruko niža nego kod nas, i sve će vam biti jasno.
Dakle, inflacija raste jer se povećava novčana masa?
– Da, nema povećanja inflacije bez povećanja novčane mase. Narodna banka je u Srbiji u stanju da kontroliše novčanu masu baš kao i svaka druga centralna banka, samo ako to želi. Svi ostali faktori koji mogu uticati, kao što su brzina opticaja novca i preferencije za držanje gotovine, u ovom trenutku ne utiču na inflaciju.
Da li je i to jedan od razloga zašto dinar jača, a cene nastavljaju da rastu?
– Kada bi dinar sada, kao i prethodnih godina, jačao na realnoj osnovi, imali bismo barem nekoliko godina deflaciju. Međutim, svi mi u Srbiji znamo da je to jačanje na staklenim nogama, zapravo da su razlozi za jačanje dinara prilično loši – to što se država sve više zadužuje putem državnih hartija od vrednosti. Zato niko i ne reaguje na kretanje dinara i ne smanjuje cene, jer zna da će se stvari u kratkom roku okrenuti u drugom pravcu. Kada bi jačanje dinara bilo uslovljeno prilivom stranih direktnih investicija i smanjenjem budžetskog deficita, u Srbiji bismo imali deflaciju, sigurno.
Vladimir Čvorkov
dinarkursaleksandar stevanović
