Izvor: B92, 09.Nov.2012, 13:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

SAD:Viši porezi ne bi usporili rast

Vašington -- Rast poreza na dohodak za bogate Amerikance ne bi značajnije pogodio privredni rast SAD u 2012, saopštila je danas Kongresna budžetska kancelarija (CBO).

Očekuje se da će saopštenje kancelarije ohrabriti Obamu u zahtevima da se uvedu viši porezi za bogate, kao jedan od načina da se izbegne da rast poreza za sve i smanjenje budžetske potrošnje, koji će stupiti na snagu početkom 2013. ako Kongres ne bude reagovao, javlja Rojters.

Republikanci navode >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da bi svaki rast poreza bio poguban po ekonomiju, pogotovo po mala preduzeća i stopu zaposlenosti u SAD. Oni smatraju da ne treba dozvoliti da istekne bilo koji deo smanjenja poreza, uvedenog za vreme predsednika Džordža Buša.

Reizabrani predsednik Barak Obama je, sa druge strane, čvrst u svom stavu da porezi za bogate gradjane treba da porastu.

"Jedna od poruka koju su Amerikanci slali tokom ove kampanje je... da oni podržavaju stav predsednika da najbogatiji Amerikanci treba da daju malo veći doprinos u kontekstu smanjenja javnog deficita na uravnotežen način", rekao je savetnik Bele kuće Dejvid Plauf.

Neslaganje oko poreza velika je prepreka za bilo kakav sporazum u Kongresu, a nedostatak napretka po tom pitanju plaši globalna tržišta, koja su juče ponovo zabeležila pad akcija, delom zbog političke neizvesnosti u Vašingtonu.

Zabrinutost je dodatno podstakla i bonitetna kuća "Standard end Purs" (S&P), koja je juče saopštila da smatra da postoji značajna šansa da će americkca ekonomija sledeće godine "pasti preko litice", dodajući, medjutim, da očekuje da će zakonodavci na vreme postići kompromis da bi se to izbeglo.

Analitičari S&P navode da postoji šansa od oko 15 odsto da će političko igranje na tankoj žici gurnuti najveću svetsku privredu preko "fiskalne litice".

CBO navodi da bi produženje poreskih olakšica uvećalo američki privredni rast u 2013. za manje od 1,5 odsto. Ako bi porezi ostali niski samo za pojedince koji zaradjuju manje od 200.000 dolara godišnje i parove koji zaradjuju manje od 250.000, rast bi bio veći za 1,25 odsto.

Kancelarija je, medjutim, upozorila na posledice takvih poteza bez smanjenja javnog deficita, koji je bio viši od bilion dolara u prethodne četiri godine. "CBO smatra da bi, čak i da sva fiskalna štednja bude eliminisana, ekonomija ostvarivala rezultate ispod svog potencijala, a stopa nezaposlenosti ostala bi viša od proseka još neko vreme", dodaje kancelarija.
Pogledaj vesti o: Vašington

Nastavak na B92...