Izvor: B92, Beta, Tanjug, 24.Mar.2009, 13:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

SAD: Plan otkupa loših zajmova

Njujork -- Administracija Baraka Obame suprostavila se kreditnoj paralizi objavom plana o preuzimanju 1.000 milijardi dolara nenaplativih bankarskih potraživanja.

Berze su reagovale skokom akcija od više od 6 procenata, ali program vlade SAD i dalje može da se suoči sa žilavim otporom zakonodavaca i javnosti sumnjičavoj prema spasavanju privatnog sektora novcem građana.

Predsednik Obama je izjavio da je njegov ekonomski tim "veoma siguran" da će spasilački >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << plan biti uspešan a da će poreski obveznici deliti kako dobre strane plana tako i teret bilo kakvog gubitka.

Cilj, rekao je Obama, je da banke ponovo počnu da pozajmljuju, tako da "porodice mogu da dobiju osnovne potrošačke kredite, pozajmice za automobil i studentske kredite", da mali preduzetnici ponovo budu u stanju da sebe finansiraju i "tada ćemo moći da ponovo pokrenemo ekonomiju."

Program nije prvi takav pokušaj administracije da oživi privredu zaglavljenu u recesiji. Plan spasavanja banaka Bušove administracije naišao je na jak otpor njegove republikanske partije, a kada je kasnije ministar finansija Timoti Gejtner objavio svoj plan, bio je odbijen kao neodredjen u pojedinostima.

Gejtner danas poziva na strpljenje, naglašavajući da rehabilitacija banaka i finansijske delatnosti treba da krene napred uprkos "dubokom gnevu" zbog loših pozajmica i ulaganja.

Berza odgovorila rastom

Berza u Njujorku je sa zadovoljstvom dočekala plan američkog Ministarstva finansija za ozdravljenje banaka, tako da je indeks Du Džouns (Dow Jones) skočio za 6,84 odsto što je najviše za pet meseci, a i indeks Nasdak za 6,76 odsto. Industrijski indeks Dau Džouns je povećan za 497,48 poena, na 7.775,85, a Nasdak koji izražava vrednost odbranih deonica tehnoloških firmi, dobio je 98,50 poena i ima 1.555,77. Vrednost proširenog indeksa Standard end Pursa je opala za 7,08 odsto (54,38 bodova), na 822,92 bodova.

Objava novog plana došla je pred samit 20 razvijenih i vodećih država u razvoju, koji počinje iduće sedmice u Londonu i koji je posvećen suočavanju sa svetskom recesijom.

Obama pokušava da druge bogate zemlje privoli da državnim troškovima učine više za podršku svojim privredama, kao što to čine SAD. Neke zemlje, naročito u Evropi, opiru se pozivima za veće stimulanse i više bi volele da vide usklađeniju međunarodnu regulativu rada banaka.

Gejterov plan za banke će koristiti niskokamatne zajmove i između 75 milijardi i 100 milijardi dolara iz sume koja je ostala u spasilačkom fondu vlade od 700 milijardi dolara. Time bi se privukao privatni sektor da kupi oko 500 milijardi dolara "zatrovane imovine" banaka – i izvuče ih iz poslovnih knjiga.

Administracija kaže da ovaj početni napor može da poraste na 1.000 milijardi dolara, kad se program pokaže uspešnim u rešavanju problema koji su zamrzli bankarasko pozajmljivanje i time doprineli pogoršanju svetske krize.

Gajtner brani odluku vlade da preuzme rizik. On kaže da je alternativa ne činiti ništa i rizikovati produženu recesiju.

Nastavak na B92...