Izvor: Vostok.rs, 04.Jun.2013, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ružičaste prognoze za solarnu energiju
04.06.2013. -
Do „solarnog buma“ u svetu će doći 2020 godine, predviđa Evropsko udruženje fotonaponske industrije. Protekla 2012. godina bila je prekretnica za ovu oblast, ukupni kapacitet solarnih elektrana na planeti premašio je ganicu od 100 GW. I kako predviđaju u Udruženju za osam godina ovaj pokazatelj će se uvećati šest puta. Ranije je Međunarodna energetska agencija je predviđala da će u narednih 50 godina solarna energija potisnuti konkurenciju. Uprkos tome, stručnjaci >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << upozoravaju na opreznije prognoze i skreću pažnju da generacija gasa i nuklearne energije čuva vodeće pozicije.
„Godina globalnog preloma“ upravo tako je u intervjuu evropskim medijima nazvao proteklu 2012. godinu predsednik Evropskog udruženja fotonaponske industrije (EPIA) Vinfrid Hofman. Brojke su zaista zapanjujuće, ukupna snaga svih solarnih elektrana u svetu povećana je za skoro 30 GW do 100 GW, što čini ekvivalent ukupne snage desetak nuklearnih elektrana. Više od polovine ove generacije daje Stari svet, ne bez ponosa naglašavaju u EPIA. Rekorder je Nemačka, prošle godine – plus 8. Sudeći po tempu razvoja ove grane, budućnost je pred njom i ona će potisnuti tradicionalnu generaciju, smatraju u Udruženju. Ali ove prognoze nisu sasvim oslobođene spekulativnog karaktera, naglašavaju stručnjaci. I predlažu da se naprave ozbiljnije analize, kako bi se utvrdilo na račun čega se u „zelenoj“ i posebno solarnoj energiji postižu takvi rekordi. Po rečima rukovodioca Instituta nacionalne energije Sergeja Pravosudova
- „Umnogome je to bilo povezano sa zelenim tarifama, one su bile nekoliko puta više, nego obične, ali energetskim kompanijama je bilo ptrebno da kao prioritet biraju baš tu skupu energiju, kako bi investitorima obavezno vratili sredstva. To je dovelo do dve stvari, oštrog rasta proizvodnje turbina na vetar, solarnih panela u Evropi. Na taj način oni su stvarali radna mesta, ali se i borili protiv zavisnosti od spoljašnjih isporučilaca ugljovodonika – a među njima je i Rusija. Ali energija je postala skupa. Naprimer, u Nemačkoj, tamo te „zelene“ više tarife plaća isključivo stanovništvo. Industrija plaća po niskim tarifama.
Rekordni pokazatelji za solarnu generaciju postignuti su čak u kriznoj 2012. godini. Međutim, po koju cenu. U Italiji i Španiji, gde je cena proizvodnje kilovata te energije smanjena sa jednog evra ne deset centi, sve se više čuju glasovi za ukidanje skrivenih subvencija ove grane. I čak jedna Nemačka, već ograničava investicije, naglašava Sergej Pravosudov.
- Sada kažu da je potrebno, verovatno, sačuvati aktivni važeći sistem dotacija za one, koji su već uložili u ovu oblast, ali nove mreže se ne grade. I prema rezultatima iz prošle godine došlo je do značajnog smanjenja investicija u obnovljivu energiju. Kada nema dotacija, sistem u principu ne radi.
Ali očigledno u Nemačkoj će biti nastavljeno lobiranje za aleternativnu energiju, smatraju stručnjaci. Na talasu histerije, nastale posle Fukušime, u ovoj zemlji se demontiraju nuklearne elektrane, a „zeleni“ projekti dobijaju ideološku podršku. Ipak, industriji su i dalje potrebne iste količine kapaciteta, koje se izvode iz tretmana, naglašava direktor Fonda energetskog razvoja Sergej Pikin. „Glavna prepreka da alternativna energija postane baza ekonomije, jeste komplikovano obezbeđenje proizvodnje, koja zahteva stalni izvor energije, stabilan raspored. Postoje rizici za osnovne industrije. I u narednih 50 godina, važan zadatak za alternativnu energiju biće izgradnja novog sistema, koji će obezbediti stalno pokriće potreba potrošača. U bilo koje doba dana, i u bilo koje vreme. U takvim uslovima može se reći da alternativna energija može kroz pola veka da postane zamena. Ali za to su potrebni ogromni energetski sistemi tehnološkog restrukturisanja.
Kada je reč o optimističkim prognozama za nova tržišta, tim pre ona koja se brzo razvijaju kao što su Kina i Indija, tu ima takođe, još pitanja, smatra Sergej Pikin. Solarna energija apsolutno nije u stanju da garantuje energetsku bezbednost Indije. Veliki deo stanovništa jednostavno nema pristupa električnoj energiji. Znači, oni danas imaju zadatak da dobiju dovoljan broj velikih elektrana, koje će moći da pokriju deficit. Razvijaće se i solarna energija, posebno u udaljenim oblastima, gde je dovođenje električne energije vrlo skupo. Ali u velikim industrijskim oblastima bezuslovni prioritet predstavlja nuklearna energija.
Navedene zaključke potvrvđuju i porudžbine za gradnju nuklearnih elektrana. Tako je ruski Rosatom već izgradio nuklearku u Kini, a do kraja godine će izgraditi elektranu i u Indiji. Među drugim projektima je izgradnja u Vijetnamu i JAR, zemljama koje ne osećaju deficit u solarnoj eneregiji.
Polina Černica,
Izvor: Glas Rusije, foto: SXC.hu
