Izvor: Politika, Beta, 21.Okt.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruski kredit u puteve i pruge
Mrkonjić: Na spisku za finansiranje ruskim novcem su Prokop, železnica, autoput Horgoš–Novi Sad, obilaznica, autoput Beograd–Čačak. – Ministarka finansija Diana Dragutinović: O uslovima po kojima će novac biti pozajmljen još nije pregovarano
Ruski kredit u ukupnom iznosu od milijardu dolara, od kojih je 800 miliona namenjeno za infrastrukturne projekte, a 200 za budžetsku podršku, Srbija će dobiti po povoljnim uslovima, istim kao od međunarodnih finansijskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << institucija, kaže Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu. O preciznim kriterijumima i projektima koji će na taj način biti finansirani pregovaraće radna grupa Vlade Srbije, koja za nekoliko dana putuje u Moskvu.
Planirano je da u železnicu, na primer, bude uloženo 200 miliona evra. Na spisku za finansiranje su projekat Beogradski železnički čvor, odnosno završetak stanice „Beograd – Centar” u Prokopu, tehničko-putničkih stanica Zemun i Kijevo i robno-transportnog centra u Makišu. Na spisku projekata Ministarstva infrastrukture jeste i obnova pruge od Niša do Dimitrovgrada. Preostalih 500 miliona dolara koji su bili namenjeni za beogradski metro biće najverovatnije usmereni na puteve i železnicu, kaže nadležni ministar.
– Rusi su svakako zainteresovani da finansiraju metro i to će učiniti. Ali mi prvo treba da završimo projekat – kaže Mrkonjić.
Da pare iz ove tranše ne bi čekale, one će biti iskorišćene tamo gde mogu odmah da budu povučene. Ministar za infrastrukturu predlaže da oko 250 miliona dolara ode na završetak autoputa Horgoš–Novi Sad, oko 150 miliona na deo obilaznice oko Beograda od Orlovače do Bubanj potoka, oko 150 miliona na autoput Beograd–Čačak, a ostatak u jednu od pruga.
Prema rečima ministarke finansija Diane Dragutinović, o uslovima po kojima će novac biti pozajmljen još nije pregovarano. Pregovarački tim je tek formiran, prvi sastanak je održan pre dva dana, dok će drugi biti sledeće nedelje.
– Ministarstvo finansija se u periodu najveće krize likvidnosti, tražeći budžetsku podršku, obratilo za pomoć Evropskoj uniji i vladama Rusije i Kine. S ruskim ministrom finansija Aleksejem Kudrinom sastala sam se u Istanbulu i on je tada rekao da će vrlo brzo Srbiji staviti na raspolaganje 200 miliona dolara budžetske podrške. O uslovima nije razgovarano, već su formirani timovi za pregovore. Kad je o infrastrukturnim projektima reč, nadležno Ministarstvo infrastrukture već pravi listu za neophodne projekte – kaže Dragutinovićeva.
Na pitanje da li je u pregovorima bilo nekih političkih uslova, naša sagovornica ističe da nikakvi uslovi takve vrste nisu postavljeni.
Ni u trgovinskom predstavništvu ruske ambasade nije bilo moguće saznati po kojim uslovima će novac biti pozajmljen Srbiji. Rečeno nam je samo da je zajam povoljan, a da će se više detalja znati sledeće nedelje.
U ruskim medijima navodi se da je reč o zajmu od milijardu evra, a ne milijardu dolara kako ističu naši državni zvaničnici. Tamošnja štampa takođe piše kako će 350 miliona evra biti potrošeno za budžetsku stabilnost, dok će preostalih 650 biti preusmereno na infrastrukturne projekte. Opravdanje za ovu konfuziju možda leži u činjenici da se o konkretnom iznosu zajma još pregovara.
Natalija Timakova, portparol ruskog predsednika, izjavila je juče za agenciju Beta da se pregovori nastavljaju u pozitivnom tonu.
– Tokom posete Dmitrija Medvedeva Beogradu nije bilo planirano potpisivanje nikakvih dokumenata o tom kreditu. Trenutno srpska strana formuliše spisak projekata koji bi mogli biti osnova za davanje kredita – kazala je ona.
Po njenim rečima, to je uobičajena procedura u donošenju odluke o davanju kredita drugoj državi.
M. Avakumović
A. Nikolić
[objavljeno: 22/10/2009]
