Izvor: Vesti-online.com, 13.Dec.2015, 10:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rusija - poslednji voz za srpske građevince

Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane! Građevinska industrija Jugoslavije nekada je bila pojam za kvalitet gradnje, svuda u svetu, pa i u bivšem SSSR-u. To mesto su na ruskom tržištu zauzele turske kompanije. Da li srpske građevinske firme, zbog novonastale situacije i promena političkih odnosa Rusije i Turske, mogu da se vrate na mesto lidera na ruskom tržištu?

Turske građevinske kompanije, među kojima su i giganti, poput kompanije "Enka", učestvuju u gradnji infrastrukture >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << širom Rusije. Dva velika tornja u poslovno–stambenom kompleksu "Moskva siti", toranj Istok i toranj Evolucija, delo su turskih graditelja, a takođe i veliki deo infrastrukture za Svetsko fudbalsko prvenstvo.

Međutim, zbog političkih trzavica, izazvanih turskim obaranjem ruskog aviona nad Sirijom, Rusija zatvara svoje tržište za turske kompanije.

I kao i uvek kada se tako nešto desi, u srpskoj javnosti pojavljuju se priče o tome kako srpska privreda ima šansu da ispuni tu prazninu. Ima li takva priča osnova kada je reč o građevinskoj industriji?

Prema nekim procenama, turske kompanije sklapale su poslove u godišnjoj vrednosti od jedne do dve i po milijarde dolara, a samo u Moskvi izgradili su milione kvadratnih metara stambeno–poslovnog prostora, kaže Nenad Popović, biznismen sa višedecenijskim iskustvom na ruskom tržištu i predsednik Srpske narodne partije.

Šanse za srpske građevince postoje, ali njihov glavni problem je u tome što su potrebne velike bankarske garancije kako bi mogli da povlače avanse od velikih ruskih klijenata, objašnjava on

- Glavni problem svih naših građevinaca je taj momenat da nemaju, verovatno, dovoljno založne mase i ne mogu da dobiju bankarsku garanciju i onda se ne trude da dobiju veće ugovore - kaže Popović.

Kao primer kako treba raditi na ruskom tržištu, on navodi nemačke i austrijske građevinske kompanije.

- Ako nisu dovoljno solventne, one nalaze podršku od svojih država, koje za njih daju bankarske garancije i na taj način premošćavaju ono što je najvažnije - da slobodno učestvuju na svim tenderima, jer u Rusiji se sve radi po svetskim standardima, gde je bankarska garancija jedan od osnovnih elemenata da bi se uopšte učestvovalo na tom konkursu - rekao je Popović.

Srpska država, prema Popovićevom mišljenju, trebalo bi da podrži našu građevinsku industriju kroz osnivanje garancijskog fonda, koji bi davao garancije za firme koje imaju sklopljene ugovore u građevinskoj sferi.

Popović ističe da postoje neke srpske građevinske kompanije na ruskom tržištu koje mogu samostalno da učestvuju na velikim tenderima i one te poslove i dobijaju, ali njihov broj je mnogo manji nego što je bio pre desetak ili petnaest godina.

Sa njim je saglasna i Snežana Ćurčin, specijalista za upravljanje građevinskim projektima i vlasnik firme "SB konsalting", sa dvodecenijskim iskustvom na ruskom tržištu. Nekada su tamo bile sve velike srpske građevinske kompanije, ali danas je situacija drugačija i samo je nekolicina firmi opstala.

* Rusija: Turska mora da nam se izvini

* Turska hoće da izađe iz američke senke

Prema njenim rečima, suština uspeha srpskih kompanija na ruskom tržištu ležala je u celovitom pristupu projektu.

- Međutim, kako je vreme odmicalo, tako su se naše firme, povedene time da nas svi prihvataju i očekuju i da smo bogom dani, sve manje pripremale. Većinom su nastupale sa nekoliko ljudi, koji su jedva znali ruski. Pri tome nisu obraćali pažnju na ruske norme i imali su jako slabu pripremu kadra. Nisu nikada vodili računa, a i dan-danas ne vode računa, što se poslednjih godina pokazalo, da pripreme kadar koji će raditi u Rusiji. Brzopleto su ulazili u ugovore, samo je bilo važno da potpišu ugovor, da dobiju avans, a onda su se nadali da će kroz ugovor i izvođenje projekta nadoknaditi ostale stvari, što se naravno nije pokazivalo i čime su firme propadale - kaže Snežana Ćurčin.

Za razliku od srpskih kompanija, turske kompanije su od samih početaka imale sve ono što je našima falilo, jako dobru pripremu, organizaciju i dobar menadžment, zaključuje Snežana Ćurčin.

Prema rečima analitičara i urednika "Građevinskih novina" iz Moskve, Andreja Moskalenka, prošla su vremena kada je rad bilo kojeg stranog izvođača radova u Rusiji garantovao visok kvalitet. Rusija ima dovoljno radne snage, a trenutno je zamena uvoza domaćim proizvodima zvanična ruska strategija, kaže on. Moskalenko smatra da su ruski domaći građevinari odavno potisnuli strane na ruskom tržištu i zato ne misli da srpske kompanije imaju perspektivu na njemu.

- Sigurno je da bi srpske građevinske kompanije mogle da se pozabave razvojem nekretnina ili čak i investiranjem, kao što su to Turci radili. Drugo je pitanje - da li srpske firme imaju para za to - zaključuje Moskalenko.

Njegovo mišljenje ne deli Nenad Popović, koji smatra da je odlazak turskih građevinskih kompanija iz Rusije možda poslednja šansa za renesansu srpske građevinske industrije i da zauzme mesto koje je nekada imala u Rusiji.

Nastavak na Vesti-online.com...