Izvor: B92, 20.Apr.2022, 18:12
Rat u Ukrajiini "zapalio" bazične cene
Martovske proizvođačke cene u Nemačkoj su za 12 meseci skočile za 30,9 odsto, najviše od početka praćenja 1949. godine, saopštio je zavod za statistiku u sredu.
Analitičari su i prognozirali rekord, mada za marginalnih 0,9 odsto manji.
Od prethodnog meseca, cene po kojima proizvođači prodaju svoje proizvode su skočile za 4,9 odsto, znatno više od ranijih procena. Zavod ocenjuje da poskupljenje reflektuje prve posledice rata u Ukrajini.
Najsnažniji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << faktor poskupljenja su energenti, koji su u martu bili za 84 odsto skuplji nego 12 meseci ranije. Najviše je poskupeo gas, za 145 odsto.
Uopšte, i gorivo je u martu poskupelo najviše u poslednjih pola veka, saopštio je zavod. Super benzin je za 12 meseci otišao za 41,9, a dizel za 62,6 odsto. Cena lož ulja je otišla naviše za čak 144 odsto.
Takvog poskupljenja, prema statističarima, nije bilo ni u naftnim krizama, niti u svetskoj finansijskoj krizi.
Snažno su poskupeli i prefabrikati, posebno metalski, đubrivo, hrana za životinje i drvo.
Proizvođačke cene se neizbežno prelivaju na maloprodajne, odnosno inflaciju, prema kojoj Evropska i druge centralne banke postavljaju monetarnu politiku. U Nemačkoj i uopšte u evrozoni stopa inflacije je znatno iznad poželjne od dva odsto godišnje.
Dok Evropska centralna banka oklevajući napušta kurs labave monetarne politike, američke federalne rezerve su još u martu podigle ključnu kamatnu stopu i najavile još oštriji pristup.
Niska kamata znači obilje novca, što odgovara privredi da raste. Istovremeno, to podstiče cene i plate, odnosno inflaciju. Centralne banke pod pretnjom inflacije dižu stopu i poskupljuju novac, a pod pretnjom privredne stagnacije ili recesije odvrću monetarnu slavinu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
