Izvor: B92, 23.Jun.2016, 11:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Rastemo brže od evrozone, ali nismo na tom nivou"
Beograd -- Privreda Srbije raste bržim tempom od privreda evrozone, kaže ekonomista Aleksandar Vlahović i ukazuje da samo tako i možemo da se približimo tim privredama.
Vlahović je podsetio da su procene rasta BDP-a Srbije za 2016. korigovane naviše na 2,5 do 2,7 odsto, dok su prognoze za evrozonu i privredu sveta korigovane naniže - sa više od dva odsto na 1,6 odsto.
Vlahović primećuje da je uvek nezahvalno porediti zemlje koje imaju različit osnov, ali da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << o tempu rasta i razvoja govore podaci. "Važno je da Srbija ostvari veći rast od evrozone, jer samo tako možemo i da se priključimo tim privredama", ističe ovaj ekonomista u izjavi Tanjugu.
"Za to nam je potrebna još veća stopa rasta, od četiri odsto, kao i nastavak fiskalne konsolidacije koji će zauistaviti rast javnog duga i smanjiti deficit opšte države na nivo od 0,5 odsto BDP-a", objasnio je Vlahović.
On je naveo da za Srbiju puno znači i činjenica da ćemo imati rast koji će biti gotovo jedan procentni poen veći od onoga koji je planiran.
"Umesto prvobitno planiranog rasta BDP-a u 2016. za 1,6 odsto, korekcije govore da će on biti 2,5 odsto a možda i veći", rekao je Vlahović koji je i predsednik Saveza ekonomista Srbije. Donekle, to je utemeljeno i na onome što je realizovano u prvom kvartalu ove godine, ističe ovaj ekonomista, precizirajući da je u prva tri meseca ostvaren rast BDP-a od 3,5 odsto.
"To je značajno veća stopa u odnosu na razvijene zemlje sveta i projekcije koje su radili i Svetska banka i MMF. Prema projekcijama ovih institucija razvijene zemlje rastu po stopi od 1,6 odsto i to je na nivou ukupnog globalnog rasta svetske ekonomije. Taj rast je manji u odnosu na manje razvijene zemlje", naveo je uz opasku da je ključna zemlja koja vuče rast u svetu Kina, čiji je BDP u ovoj godini, prema procenama u porastu od oko šest odsto.
Rast u Srbiji je direktno posledica snažnog porasta investicija u prethodnoj godini, navodi Vlahović, uz podatak da su i javne i privatne investicije u 2015. za više od 10 odsto veće u odnosu na prethodnu godinu, a strane direktne investicije porasle su za 45 odsto na 1,75 milijardi evra.
"Nivo stranih direktnih investicija koji smo prošle godine dostigli, najveći je u regionu", rekao je Vlahović.
On je objasnio da je rast BDP-a Srbije vođen i porastom izvoza i lične potrošnje, da Srbija ima dobru fiskalnu situaciju, još rastu plate i u privatnom sektoru, a u državnom stagniraju.
Pozitivno je i što bi deficit budžeta opšte države umesto 3,5 odsto BDP-a, do kraja godine mogao da bude za jedan procentni poen manji, 2,5 odsto, što isto znači, rekao je, da se mere fiskalne konsolidacije dobro primenjuju.
"Trendovi rasta izvoza i manjeg rasta uvoza govore da možemo očekivati potpunu pokrivenost uvoza izvozom, ako se investicioni zamah nastavi i izvoz nastavi da bude jedan od ključnih pokretača rasta", rekao je Vlahović.
Niz prepreka postoji, dodaje on, a one su pre svega završetak restrukturiranja javnih preduzeća, završetak privatizacije RTB Bora i ostalih strateški važnih preduzeća.
Vlahović je rekao da je situacija kada je reč o rastu u Srbiji dobra i perspektivna, i poručio da bi trebalo bi nastaviti fiskalnu konsolidaciju i insistirati na štednji na kojoj se ona i temelji.
Vlahović ukazuje da je potrebno i dalje povećati javne investicije, izvoz, privatnu potrošnju, pa tek onda javnu, što znači, objasnio je, da se mora nastaviti sa štednjom i uz 2017. godini.
On je objasnio da se mora raditi na tome da se smanji udeo penzija u ukupnom BDP-u na 11 odsto, a plata na osam odsto, primetivši da smo sada na dobrom putu da to i ostvarimo.
"Da je putanja kojom idemo dobra potvrdjuje i rejting agencija Fič, koja je pre nekoliko dana poboljšala kreditni rejting Srbije sa "B+" na "BB-", uz stabilne izglede za dalje unapredenje kreditnog rejtinga", konstatovao je.
