Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Jan.2013, 13:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raste deficit Srbije u trgovinskoj razmeni sa Hrvatskom
BEOGRAD -
Izvoz iz Srbije u Hrvatsku je u padu poslednih meseci, a raste uvoz, podaci su beogradskog Instituta za istraživanje tržišta (IZIT).
Hrvatska se u 2012. godini popela na 10. mesto spoljnotrgovinskih partnera Srbije, gde je ranije bila Crna Gora.
Srbija je za 11 meseci 2012. godine, po podacima IZIT-a, zabeležila izvoz u Hrvatsku od 365 miliona dolara, što je za 14,1 odsto manje nego u prvih 11 meseci 2011, dok je uvoz povećan za 14,1 odsto, na 494 >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << miliona dolara.
Do osetnog smanjenja izvoza na hrvatsko tržište došlo je zbog gašenja postrojenja u Železari Smederevo, a manjim delom zbog pada kupovne moći stanovništva u Hrvatskoj i zabrane izvoza šećerne repe.
To je, uz rast uvoza iz Hrvatske, kako ističe IZIT, doprinelo da ukupan spoljnotrgovinski deficit bude značajno pogoršan, sa osam miliona dolara u periodu januar-novembar 2011. na 129 miliona dolara u istom periodu prošle godine.
Prema stručnjacima IZIT-a, " propuštena je prilika da se napravi reciprocitet u ekonomskoj saradnji Srbije i Hrvatske, budući da je roba široke potrošnje iz susedne zemlje preplavila srpsko tržište i preko svog trgovačkog lanca, dok je pristup srpskih privrednika hrvatskom tržišnom prostoru limitiran".
U ukupno ostvarenom izvozu Srbije u svet u 2011. godini, prema podacima Privredne komore Srbije, Hrvatska je bila na devetom mestu, a po visini uvoza na 12. mesto.
Kako se navodi, Srbija je u robnoj sa Hrvatskom u prvih devet meseci 2012. imala deficit od 55,5 miliona dolara.
Ukupna robna razmena Srbije i Hrvatske za devet meseci 2012. godine bila je 647,9 miliona dolara, što je za 3,05 odsto manje nego u istom periodu 2011. godine.
Izvoz u Hrvatsku bio je 296,2 miliona dolara i manji je za 11,4 odsto nego u istom periodu 2011. godine. Uvoz iz Hrvatske se povećao za 5,36 odsto u odnosu na isti period 2011. godine i iznosio je 351,7 miliona dolara.
Među najvećim srpskim izvoznicima u Hrvatsku su, kako navodi PKS, fabrika za preradu uljarica Viktorijaoil, fabrika ulja i margarina Dijamant, Tetrapak, Beneton Srbija, Bol pekidžing, Železara Smederevo.
Među uvoznicima su najveći bili Javno preuzeće Elektromreža Srbije, Petrohemija, pivara Karlsberg Srbija, Viktorijaoil, Konzul, Atlantik brends.
Srbija je sa Hrvatskom u poslednjih nekoliko godina zaključila oko 20 sporazuma i protokola u najvažnijim oblastima saradnje, počevši od normalizacije odnosa do slobodne trgovine, navela je PKS.
Ističe se da treba izdvojiti Sporazum o sukcesiji koji stvara uslove za rešavanje pitanja imovinskog karaktera, Sporazum o slobodnoj trgovini koji se primenjivao od 1. jula 2004. godine, koji je doprineo liberalizaciji trgovine u JIE, kao i Sporazum o trgovini.
Pošto su obe zemlje ratifikovale i počele da primenjuju novi multilateralni sporazum CEFTA 2006, raniji bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini prestao je da važi 24. oktobra 2007. godine.
Potpredsednici vlada Srbije i Hrvatske su 24. juna 2009. godine u Zagrebu potpisale Sporazum o ekonomskoj saradnji. Sporazum predviđa zajednički nastup i saradnju dve zemlje na tržištima u regionu, Rusiji i drugim tržištima i omogućiće dalji razvoj i unapređenje ekonomske saradnje, kao i postizanje usklađenosti bilateralne ugovorne regulative sa propisima EU, u cilju što bržeg pristupanja EU.
Kako ističe PKS, u Srbiji je stvoren povoljan ambijent za strane ulagače, dok sa hrvatske strane u tom smeru ima još puno prostora da se klima učini što povoljnijom.
Razlozi slabijeg prisustva srpskih preduzeća na tržištu Hrvatske su, po oceni PKS, nezavršeni procesi privatizacije srpske privrede, brojne necarinske barijere, neblagonaklonost prema robama i investicijama iz Srbije, nelojalna konkurencija domaćih firmi, slučajevi diskriminacije srpskih preduzeća u privatizaciji hrvatskih firmi.
Prema PKS, potrebno je obezbediti prohodnost za srpski kapital u Hrvatskoj, kako bi se smanjila velika nesrazmera koja postoji u investicionim ulaganjima.
"Srpske investicije u Hrvatskoj su svega 40 miliona evra, a hrvatske u Srbiji preko 500 miliona evra. To se, očigledno ne može ostvariti na nivou pojedinačnih pokušaja već jedino na visokom državnom nivou, uz pojačan pritisak sa najvišeg državnog i političkog nivoa Srbije na Hrvatske državne strukture", ističe Komora.
Navedeno je da na tržištu Hrvatske postoje, za sada, samo tri značajnije investicije iz Srbije, od kojih dve srpske kompanije imaju probleme u poslovanju na hrvatskom tržištu.
To su, kako se precizira, investicija Svislajon Takova u kupovinu Eurofud marketa iz Siska, NCA investment grupe u kupovinu većinskog vlasništva hrvatske trgovačke kompanije Magma. Obe kompanije su u problemima na tržištu Hrvatske, a NCA investment groupa razmatra mogućnost povlačenje sa ovog tržišta, navodi se.
Treća srpska investicija u Hrvatskoj je "Tesla štedna banka" sa osnivačkim kapitalom od oko tri miliona evra.
Značajnija hrvatska ulaganja u Srbiju su, kako navodi PKS, kupovina Droga Kolinske čiji su deo i srpske fabrike Grand prom, Soko Štark i Palanački kiseljak. Tu kompaniji je kupila Hrvatska Atlantik grupa.
Među većim investicijama su i više kupovina srpskih fabrika od Nekse grupe, investicija Agrokora u kupovinu većinskog vlasništva Dijamanta, kao i kupovinu Frikoma.
U zvaničnu posetu Srbiji sutra dolazi hrvatski premijer Zoran Milanović koji će, kako se očekuje, sa premijerom Srbije Ivicom Dačićem razgovarati i o unapređenju privredne saradnje dve zemlje.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
