Izvor: B92, Tanjug, 14.Nov.2009, 13:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rast privreda u zoni evra 0,4 odsto
Brisel -- Privreda zone evra ostvarila je u trećem kvartalu minimalan rast od 0,4 odsto u poređenju sa prethodnim tromesečjem.
Kako je saopštila statistička agencija Evropske unije, Evrostat, mereno prema godišnoj osnovi, 16-člana zona evra je imala pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u proteklom kvartalu od 4,1 odsto, posle još većeg pada u drugom tromesečju, od 4,8 procenata.
Blag rast BDP-a u zoni evra tokom minulog kvartala je ostvaren uglavnom zahvaljujući >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << skoku izvoza dve vodeće ekonomije te monetarne grupacije - nemačke i francuske, uprkos slaboj potrošačkoj tražnji u regionu.
Na nivou cele Evropske unije, rast BDP u trećem tromesečju je, međutim, bio blago negativan - minus 0,2 odsto, što znači da je 27 - člani blok država i dalje u recesiji.
Uspon privredne aktivnostu u Nemačkoj i Francuskoj je tokom trećeg kvartala bio niži nego što se očekivalo, navodi se u agencijskim izveštajima iz Berlina i Pariza.
Nemački BDP je u periodu jul-septembar uvećan 0,7 odsto u odnosu na prethodno tromesečje, što je minimalno ispod očekivanog rasta od 0,8 procenata. Istovremeno je u trećem tromesečju francuski BDP porastao 0,3 procenta, upola manje nego što su prognozirali ekonomisti, prenela je radio stanica Evropa 1, pozivajući se na izjavu ministarke finansija Kristine Lagard.
Velika Britanija, koja je jedna od vodećih privrednih sila u Evropskoj uniji, ali nije članica zone evra, u prošlom kvartalu je imala pad privredne aktivnosti od 0,4 odsto. Britanija je druga najveća privreda u Evropi i do sada je zabeležila negativan rast u šest poslednjih kvartala što je prvi takav slučaj od kada su 1955. godine podaci počeli da se beleže svakog kvartala.
Francuska i Nemačke, čije su ekonomije vodeće u 16-članoj zoni evra, izašle su iz recesije u prethodnom kvartalu, ali je tada privredni rast u obe zemje, meren prema kvartalnoj osnovi, bio još skromniji (0,3 odsto) nego u trećem tromesečju.
Ekonomisti procenjuju da će stopa rasta nemačkog i francuskog BDP u tekućoj godini, uprkos ostvarenom skoku u drugom polugodju, ipak biti negativna, ali da postoji "dobar elan" za ekonomsku ekspanziju u tim zemljama i na nivou celog regiona, tokom 2010.
Vlada nemačke kancelarke Angele Merkel do sada je potrošila oko 85 milijardi evra (126 milijardi dolara) da bi izvela vodeću evropsku privredu iz najteže krize posle Drugog svetskog rata. Dalji oporavak nemačke privrede trebalo bi, kako ocenjuje agencija, verovatno da podstakne i snažniji uspon BDP u ostalim zemljama zone evra.
Španija i dalje u recesiji
Privreda EU, koja obuhvata i zemlje kao što su Britanija i Švedska, takođe je kao celina izašla iz recesije pošto je u trećem kvartalu ove godine postigla privredni rast od 0,2 odsto.
Španija je ostala u recesiji u trećem kvartalu pošto je njena privreda nastavila pad, mada sporije nego ranije ove godine. Bruto domaći proizvod Španije pao je za 0,3 odsto u razdoblju jul-septembar u odnosu na prethodno tromesečje. To je peti uzastopni kvartalni pad i tehnički zadržava Španiju u recesiji.
Do nedavno u ekspanziji, španska privreda je u trećem kvartalu pala za četiri procenta na godišnjem nivou, a 4,2 odsto u drugom. Španska privreda se smanjuje od trećeg tromesečja 2008. godine posle sloma ekonomskog uzleta hranjenog gradnjom kuća i potrošnjom stanovništva.
Stopa nezaposlenosti se udvostručila za manje od dve godine i sada je 17,9 odsto, najviša u EU. Očekuje se da će još porasti pre nego što privreda zemlje počne da se oporavlja naredne godine.
